Usled sve intenzivnijih posledica klimatskih promena, Španija je najavila zabranu rada na otvorenom tokom ekstremnih vrućina za određene profesije, mere zaštite radnika od vrućina postoje i u Severnoj Makedoniji, a kakva je situacija u Srbiji?
Prošlo leto, kao najtoplije u dosadašnjoj istoriji merenja u Evropi, usled ekstremno visokih temperatura, odnelo je preko 60 hiljada života na našem kontinentu, procenio je međunarodni tim naučnika predvođen Institutom za globalno zdravlje iz Barselone.
Medij specijalizovan za klimatske promene Karbon brif (Carbon brief), na osnovu ove studije, prenosi da 81 smrt u milion tokom prošle godine u Srbiji može da se poveže sa vrućinama, a smrtnost je znatno izraženija među starijim stanovništvom, preko 64 godine.
Kako navodi prim. dr. Elizabeta Paunović, penzionisana direktorka Evropskog Centra za životnu sredinu i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji pored navedenih osetljivih kategorija stanovništva, kada govorimo o uticaju klimatskih promena na zdravlje, ne smeju se zanemariti ni oni koji su visokim temeraturama izloženi na svojim radnim mestima.
„To su, pre svega, radnici na otvorenom: od komunalnih i građevinskih radnika preko uličnih prodavaca i poštara do poljoprivrednika i policajaca“, kaže ona za sajt Klima 101.
Negativne efekte po zdravlje trenutno ne uslovljava isključivo pozicija žive u termometru.
„Način na koji ljudski organizam reaguje na uslove mikroklime je složen – faktički, reč je o kombinaciji temperature sa vlažnošću i brzinom strujanja vazduha“, objašnjava Paunović.
„Primera radi, na visokoj vlažnosti od 60-70 odsto, čak i spoljna temperatura veoma malo preko 30 stepeni može da prouzrokuje preterano znojenje, dehidrataciju i druge slične probleme. Sa druge strane, uz nižu vlažnost se i više temperature lakše podnesu“.
Nije uzaludno narodsko kazivanje: nije što je toplo, nego što je sparno, ono ukazuje na to da ljudi na svojoj koži uveliko osete ovaj fenomen.
Mnoge zemlje širom sveta uvele su posebne zakone kojima se štite radnici na otvorenom tokom vrućina. S obzirom na ovdašnje klimatske prilike, i Srbija bi trebalo da preduzme slične korake.
„Jedna od obaveza poslodavca koju je sadržana u novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, a koja je postojala i u prethodnom propisu koji je ovu oblast uređivao, jeste da donese i akt o proceni rizika kojim se utvrđuju i načini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru, a u skladu sa novim propisom i rokovi za otklanjanje i smanjenje rizika“, navodi doktorka Mila Petrović, docentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
„U tom smislu se kao rizik smatra i rad na visokim temperaturama“.
Kako ona ocenjuje, zaposleni – barem sa aspekta zakona – imaju pravo na odgovarajuću zaštitu ukoliko rade na vrućini, ali je jedino pitanje koliko se ona zaista i primenjuje:
„Ono što je u svakom slučaju nesporno jeste da zakonodavni okvir, kakav god on bio, nije garancija da će on zaista biti primenjen. U tom smislu, imajući u vidu deficitarnost inspekcije rada u pogledu broja inspektora rada kojim raspolaže, kao i u pogledu broja inspektora rada koji su obučeni baš u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, može se pretpostaviti da postoje poslodavci koji ovakvu svoju obavezu mogu zanemariti“.
Prema mišljenju Elizabete Paunović, status radnika na otvorenom kod nas predstavlja gorući problem koji nažalost nije dovoljno shvaćen.
„Tema zahteva multidisciplinarnost i saradnju više različitih institucija. Tu pre svih imate Upravu za bezbednost i zdravlje na radu koja bi po ovom pitanju morala tesno da sarađuje sa Ministarstvom zdravlja i institutima za javno zdravlje i za medicinu rada“.
Paunović ističe da bismo na tom polju mogli da se ugledamo na Severnu Makedoniju koju pohvaljuje kao regionalnu predvodnicu kada je reč o regulativi za zaštitu radnika na otvorenom.
„Doneti su pravilnici o zdravlju i bezbednosti na radu koji se specifično odnose na razne aspekte uticaja klimatskih promena. Sprovedene su masovne kampanje za podizanje svesti, ali i obuke radnika i poslodavaca kako bi prihvatili predložene mere. Naposletku, inspekcija rada vrši redovne kontrole“.
Ovaj paket, koji se uspešno implementira nekoliko godina unazad, rezultat je veće toplotne ugroženosti Severne Makedonije.
„Ta muka ih je naterala na delanje“.
Sa druge strane, ona u Srbiji primećuje da se na zaštitu radnika u Srbiji ne obraća dovoljno pažnje.
„Jako retko vidim adekvatno obučene radnike sa zaštitom na glavi, a na gradilištima opažam i nepravilnosti koje se ne odnose na visoke temperature, kao što je odustvo zaštitnog pojasa u radu na visinama“.
Međutim, u zvaničnim dokumentima nailazimo i na pozitivne poduhvate koji bi mogli da odjeknu i među radnicima na otvorenom.
„Institut za javno zdravlje Batut ima memorandum o saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom kod izdavanja upozorenja i javnozdravstvenih saveta kada su u pitanju toplotni talasi. Na taj način bi trebalo da se uspostavi saradnja u vezi sa poplavama ili vektorski prenosivim bolestima sa Upravom za veterinu“.
Elizabeta Paunović smatra da je, pored donošenja propisa i kontrola, izuzetno važno i edukovati građane o klimatskim promenama kojim svedočimo, kao i o njihovoj štetnosti.
„Navešću primer koji nema veze sa radnicima: jako retko u Srbiji danas viđate da bebe i deca obavezno nose platnene kape i šeširiće i da ne izlaze napolje u najtoplijem delu dana. To je nekada bilo uobičajeno uprkos tome što nije bilo ovoliko vruće, a sada na prste jedne ruke možete da prebrojite bebe i decu sa platnenim kapama i šeširićima“.
Prema tvrdnjama naše sagovornice, i zdravstveni sektor treba da izgradi kapacitete kako bi se adekvatno pripremio na sve izazove koje mu donose klimatske promene, kao što su veći broj hitnih slučajeva u talasima vrućina ili praćenja vektorski prenosivih bolesti.
Naposletku, čovečanstvo ne treba samo da se bavi smanjenjem štetnih emisija, već i adaptacijom na stanje koje smo već prouzrokovali – kako bismo se svi maksimalno zaštitili, bez obzira na našu starosnu dob i to da li radimo napolju ili unutra.
E2 portal (Klima 101)
