Prema časopisu The MIT Technology Review, materijali koji se koriste u solarnim panelima mogli bi da vrede dve milijarde dolara godišnje do 2050. godine. Količina napuštenih ćelija dostigla je 80 miliona metričkih tona. Analiza kompanije Research and Markets predviđa da bi tržište recikliranih solarnih panela i delova moglo rasti za više od 18 odsto godišnje i vredeti više od 100 miliona dolara do 2027. godine.
Ovu vrednost kod regulatora mogu iskoristiti proizvođači koji redizajniraju svoje proizvode radi veće reciklaže. Nove mogućnosti im pruža pojeftinjenje solarnih panela i povećanje njihove efikasnosti. Sve to dovodi do veće verovatnoće da će potrošači želeti da svoje panele unaprede pre nego što istekne njihov 30-ogodišnji vek.
PROBLEM SOLARNOG OTPADA
Otpad od solarnih panela nastaje iz obe ćelije. I u onima kojima je istekao vek trajanja i iz ćelija koje su uništene u prirodnim katastrofama. Uragan Marija je 2017. godine uništio nekoliko solarnih instalacija u Portoriku. To je proizvelo tone otpada. Ploče je razbio jak vetar ili leteći ostaci, a mnoge su iščupane iz kućišta i same postale krhotine.
Otpad koji je nastao predstavljao je poteškoće, ne samo zbog njegove količine, već i zbog toga što se ne može odložiti na „normalne“, komunalne deponije. Opasnost čine toksične hemikalije, koje se koriste u proizvodnji solarnih ćelija. Teški metali, poput kadmijuma, mogu dospeti u okolinu kroz vodu.
Da stvar bude gora, veliki deo e-otpada Sjedinjenih Država je do nedavno izvožen u Kinu, gde su niski troškovi rada i ograničena zaštita životne sredine značili da su neki vredni materijali pronađeni recikliranjem. Ali, ostatak je izazvao mnogo urođenih mana. Kina, međutim, više ne prihvata e-otpad u istim razmerama, zbog ekološke reakcije na dekarbonizaciju.
Solarna ćelija se, uglavnom, sastoji od materijala poput stakla i aluminijuma. Ovi materijali se lako recikliraju. Za ćelije koje su dosegle kraj svog radnog veka, možda će čak biti moguće i direktna ponovna upotreba. Ostatak je meso ćelije, materijali koji pokazuju fotonaponski efekat, u kombinaciji sa poluprovodnicima i drugim elementima potrebnim da se iz njih izvuče korisna električna energija.
Prema podacima Waste Dive, recikliranje solarnog panela trenutno košta 20 do 30 dolara. A obnovljeni materijali vrede tek tri do četiri dolara, što stvara značajnu prepreku za njihovo držanje izvan deponija. Neka preduzeća se fokusiraju na ponovnu upotrebu – oporavak funkcionalnih panela i njihova prodaja na tržištima koja sebi ne mogu priuštiti nova.
Jedan problem je što regulatori ponekad klasifikuju solarne panele kao opasan otpad, što dodaje značajne troškove recikliranju. Drugi je da mnogi solarni paneli nisu dizajnirani tako da mogu da se recikliraju.
Inače, Evropska unija zahteva od proizvođača da proizvode solarne ćelije koje se 85 odsto mogu reciklirati. Slična regulativa ne postoji u Sjedinjenim Državama.
E2 portal (Renewable Energy World)
