Dok se svetom širi virus koji je ranije bio nepoznat, množe se i teorije o tome šta ga je moglo izazvati i zašto neke zemlje naročito teško pogađa. Prema dosadašnjim saznanjima, koja još nisu konačno potvrđena, kovid 19 je potekao s jedne pijace ribe i svežeg mesa u kineskom gradu Vuhanu. Prvi slučajevi zaraze pojavili su se tamo krajem decembra, a samo mesec dana ranije Kina je pustila u rad svoje prve 5G mreže baš u tom megapolisu i u još nekoliko gradova širom zemlje.
Ljudi skloni verovanju da slučajnosti ne postoje, a posebno oni koji zaziru od tehnologije, počeli su da šire teoriju da je „novo zračenje probudilo virus”. Jedan od glavnih argumenata protivnika 5G, za koji su govorili da je štetan za zdravlje i pre nego što se pojavila korona, jeste da će mreža nove generacije brzog interneta raditi i na višim radio-frekvencijama nego što je sada slučaj.
Trenutno, ona uglavnom koristi spektar ispod šest gigaherca, a to su frekvencije na kojima decenijama rade mikrotalasne rerne i mobilni telefoni. U tom opsegu je i mreža koju su u novembru pustili Kinezi, zbog čega odmah pada u vodu teorija da je novi virus probudilo neko novo, ranije nekorišćeno zračenje. Da ovi signali izazivaju metaboličke promene kod ljudi ili životinja, odavno bismo osetili posledice, piše „Ju-Es-Ej tudej”.
U budućnosti će 5G koristiti i frekvencije od 24 gigaherca i više (u SAD se već koriste), poznate i kao milimetarski talasi. Međutim, Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP), koja je za Svetsku zdravstvenu organizaciju referentna za sva pitanja u vezi sa radio-frekvencijama i zdravljem, zaključila je u najnovijoj studiji da 5G uopšte nije zdravstveni rizik za ljude, čak ni na tim višim frekvencijama. Komisija je preporuke donela pošto je detaljno proučila svu relevantnu naučnu literaturu i nakon duge javne rasprave. Uzeti su u obzir svi naučno dokazani negativni efekti koje po zdravlje može da ima izloženost opsegu od 100 kiloherca do 300 gigaherca. U izveštaju objavljenom pre desetak dana, frekvencije ispod šest gigaherca uopšte nisu pomenute kao razlog za brigu. Jedini dodatak pravilniku, koji nije menjan od 1998, odnosi se na milimetarske talase, i sve one iznad šest gigaherca, ali i tu je samo preporučeno da se ograniči dugoročna izloženost jakim signalima viših frekvencija.
Britanska agencija za telekomunikacije „Ofkom” testirala je do sada 16 5G antena na mestima gde se naveliko koriste mobilni telefoni. U svakom pojedinačnom slučaju otkrila je radijaciju daleko manju od dozvoljene. U najgorem slučaju je bila na 1,5 odsto gornje granice. Izloženost zračenju od baznih stanica dostiže, inače, jedan odsto maksimalno dozvoljenog, a mobilni telefoni, kada se najviše koriste, 50 odsto gornje granice. Međutim, u prosečnom dnevnom korišćenju telefona izloženost je ista kao kod baznih stanica: svega jedan odsto maksimalno dozvoljene.
Protivnike 5G posebno brine broj antena koje ta mreža zahteva, jer fizika milimetarskih talasa ograničava razdaljinu kojom se prenose. Za razliku od postojećih antena, koje omogućavaju veliku pokrivenost, buduća tehnologija zahtevaće male antene na bližem rastojanju, jer signali ne prolaze kroz zidove. Kolumnista lista „Ju-Es-Ej tudej” koji se bavi tehnologijom u šaljivom tonu zaključuje da su ljudi bezbedni, osim ako ne progutaju antenu i ostave je da im dugo radi u telu.
Šta god da se pripisuje 5G, veza sa izazivanjem i širenjem virusa je za naučnike smešna. „To je besmisleno. Svake godine hara novi virus gripa. To virusi rade otkad je sveta i veka, mutiraju i šire se”, kaže za Si-net Džon Bučer iz američkog Nacionalnog toksikološkog programa. Osim toga, 5G je pušten u SAD i Južnoj Koreji ranije nego u Kini, a virus se proširio u zemlje koje ovu mrežu još nemaju, kao što su Iran i Japan. U Africi ga zasad nema previše, verovatno zato što se ne testira masovno, a ne zato što tamo nema 5G.
Podozrenje prema 5G deo je rasprave o štetnosti mobilnih telefona, koja oživi svakih nekoliko godina. SZO i američki centar za kontrolu bolesti pri stavu su da još nije dokazana veza između zdravlja i nejonizujućeg zračenja, vrste radijacije koja ne može da menja ćelije na nivou atoma (za razliku od rendgenskih i drugih zraka, koji nakon duže izloženosti mogu). Ipak, ni jedna ni druga organizacija ne isključuju sasvim mogućnost da ono može uticati na zdravlje, ali kažu da mora biti još studija koje bi ispitale izloženost tokom dužeg perioda i utvrdile da li možda izaziva rak tokom višegodišnjeg ili višedecenijskog korišćenja.
I pre nego što je korona stigla do Slovenije, ova bivša jugoslovenska republika je zaustavila uvođenje 5G dok ne istraži njen uticaj na ljude i okolinu. Jedna je od retkih zemalja koje su se na taj korak odlučile. Druge se takmiče da što pre razviju infrastrukturu na kojoj će počivati društvo i ekonomija u 21. veku, jer se veruje da će onaj ko u tome bude prednjačio vladati svetom.
Ako pitate tehnološke stručnjake da li će korona ubiti 5G mrežu, reći će vam da ne samo da neće, nego će još i ubrzati razvoj nove generacija interneta, sto puta bržeg od 4G. Pandemija je trenutno usporila nabavku komponenti za izgradnju infrastrukture, ali je povećala svest o značaju brzog i stabilnog interneta, jer se većina aktivnosti preselila u onlajn sferu. U kineskoj bolnici u Vuhanu na 5G eksperimentalno su radili roboti koji su pregledali pacijente da bi se zaštiti lekari.
E2 portal (Politika.rs)
