Crna Gora je, uz Albaniju, najveći zagađivač Jadranskog mora plastikom, rečeno je na radionici Upravljanje plastičnim otpadom – Borba protiv zagađivanja mora.
Radionici, koju su organizovali Instrument tehničke pomoći i razmene informacija Evropske komisije-TAIEKS i Opština Budva, prisustvovali su predstavnici javnih institucija, lokalnih samouprava, lokalnih javnih preduzeća i nevladinog (NVO) sektora koji se bavi upravljanjem otpadom.
89 odsto otpada u more dolazi sa kopna
Kako je saopštio EU info centar, direktor Uprave za ekologiju Ministarstva urbanizma i ekologije Dušan Bugarin rekao je da 89 odsto otpada u more dolazi sa kopna, dodajući da je zbog toga potrebno pristupiti izgradnji regionalnih deponija.
„Crnu Goru ove godine očekuje donošenje novog plana upravljanja otpadom i formiranje nadzornog organa koji će vršiti nadzor postupanja sa otpadom u skladu sa zakonskom regulativom“, rekao je Bugarin.
Zabrinjavajući podaci o stepenu zagađenja mikroplastikom
Slađana Gvozdenović Nikolić iz Instituta za biologiju mora istakla je zabrinjavajuće podatke o stepenu zagađenja mikroplastikom, u istraživanju koje je Institut sproveo u saradnji sa kolegama iz Italije, Albanije i Hrvatske kroz fondove i instrumente EU.
Gvozdenović Nikolić je naglasila da je neophodno preventivno delovanje, kampanje podizanja svesti o smanjenju plastičnog otpada, ali i o potrebi efikasnije međuopštinske i regionalne saradnje, kao i čvršćeg povezivanja državnih i lokalnih institucija.
Ona je ocenila da je jedan od ključnih problema Crne Gore nedostatak reciklaže i nedostatak kvalitetne politike za podsticanje reciklaže.
Važan je tretman kućnog otpada
Šef odeljenja za strategiju i politiku Flandrijske agencije za upravljanje otpadom Kristof Delater naglasio je da je jedan od ključnih uspeha Belgije u upravljanju otpadom uticaj na smanjenje proizvodnje otpada iz domaćinstava, kroz zakonodavstvo i kampanje u koje su uključeni građani.
„U Belgiji su opštine odgovorne za tretman kućnog otpada. Njihov uspeh u odnosu na regulativu EU ogleda se u međuopštinskoj saradnji, odnosno kontinuiranom radu na uspostavljanju kvalitetnog komunikacijskog procesa“, rekao je Delater.
Štefan Trdan iz Instituta za vode Slovenije, objasnio je važnost prikupljanja podataka vezanih za upravljanje otpadom i način na koji opštine treba da upravljaju tim podacima.
Trdan je učesnicima konferencije ukazao na potrebu stalnog obrazovanja, što bi, po njegovom mišljenju, bila akcija usmerena na trajne i održive rezultate.
Načelnica odeljenja za praćenje morskog otpada u Ministarstvu ekologije Ivana Stojanović ponovila je potrebu čvršćeg povezivanja svih institucija, ali i da se u ovu saradnju aktivno uključi NVO sektor.
U saopštenju se navodi da je, na poziv Komiteta regiona, Evropska komisija pokrenula pilot šemu tehničke pomoći i razmene informacija (TAIEKS) 2018. godine za podršku lokalnim vlastima u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Kako se navodi, od prošle godine TAIEX podrška je proširena na sve zemlje Zapadnog Balkana.
„Inicijative će se posebno fokusirati na teme koje su usklađene sa prioritetima i implementacijom Evropskog investicionog plana. Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan će mobilisati do devet milijardi evra iz fondova EU za ulaganja u oblastima kao što su transport, energija, zelena i digitalna tranzicija“, saopštili su iz EU Info centra.
Održivi rast i nova radna mesta
Dodali su da je Zapadni Balkan prioritet za Evropsku uniju i Komisiju kao i da će to stvoriti održivi rast i nova radna mesta.
Kako su poručili, strateška podrška TAIEX-a lokalnim vlastima dopuniće tu investiciju, pomažući lokalnim vlastima u njihovim naporima da unaprede upravljanje otpadom, digitalizuju administrativne procedure, podrže zapošljavanje i drugo.
Iz EU Info centra su rekli da je „Upravljanje plastičnim otpadom/Borba protiv zagađenja mora“ u skladu sa Zelenom agendom i uslugama u oblasti zaštite životne sredine, a Opština Budva je jedan od kandidata koja se smatra najznačajnijim.
E2 portal (Vijesti)
