Istraživanje tima naučnika u Beču je pokazalo da mikroplastika i nanoplastika dospevaju i u ljudski mozak. Novootkriveni mehanizam sitnih čestica predstavlja temelj za dalja istraživanja u svrhu zaštite čoveka i životne sredine.
Jedan od najvećih ekoloških problema današnjice predstavljaju sitne čestice plastike koje putem hrane dospevaju i u naše telo. Studija Medicinskog fakulteta u Beču (MedUni Wien) prvi put objašnjava kako mikroplastika i nanoplastika uspevaju da dođu u mozak.
U svrhu studije, životinjama su oralno dane doze mikroplastike i nanoplastike iz polistirola, široko rasprostranjenog veštačkog materijala koji se između ostalog koristi u pakovanju namirnica. Istraživački tim ustanovio je da se prisutnost sitnih čestica polistirola može dokazati u mozgu već dva sata nakon uzimanja. Mehanizam koji mikroplastici i nanoplastici omogućava da se probije kroz krvno-moždanu barijeru dosad nije bio poznat u medicini. Bečki naučnici su sada otkrili da je za prenos čestica plastike u mozak presudna njihova površinska struktura.
Čestice nanoplastike i mikroplastike u probavnom sistemu su dovedene u vezu sa lokalnim upalnim i imunološkim reakcijama, i sa pojavom raka. Čestice plastike u mozgu mogle bi povećati rizik od upala, neuroloških poteškoća ili čak neurodegenerativnih bolesti poput Alzheimerove ili Parkinsonove bolest,i pa su dalja istraživanja u tom području preko potrebna, naglašavaju sa Medicinskog fakulteta u Beču.
Čestice plastike manje od 0,001 milimetra nazivaju se nanoplastikom, a one do 5 milimetara veličine mikroplastikom, i vidljive su golim okom. Nanoplastika i mikroplastika dospevaju u naš hranidbeni lanac između ostalog iz ambalažnog otpada. To se odnosi i na čvrstu i na tečnu hranu. Kako su pokazala istraživanja, osoba koja pije dnevno preporučenu količinu vode od 1,5 do 2 litre godišnje, u sebe unese oko 90.000 sitnih čestica plastike. Osobe koje piju vodu iz slavine u nešto su povoljnijem položaju, pa unesu oko 40.000 čestica godišnje.
Kako bi se smanjila moguća šteta mikroplastike i nanoplastike za čoveka i životnu sredinu, važno je ograničiti njeno širenje i upotrebu, i istovremeno nastaviti istraživanja.
E2 portal
