Visok nivo zagađenja vazduha, pre svega česticama fine prašine, skoro svake godine uzrok je prerane smrti više od 1.200 dece i mladih u Evropi. Ovo, takođe značajno povećava i rizik od bolesti kod adolescenata kasnije u životu, pokazuju najnoviji podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Ova sgencija EU sa sedištem u Kopenhagenu naglašava da je potrebno više da se uradi na zaštiti zdravlja dece od negativnih efekata zagađenja vazduha.
Uprkos poboljšanjima poslednjih godina, izloženost raznim zagađivačima u mnogim zemljama i dalje ostaje iznad granične dnevne vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru vazduha, što je granica koju je povukla Svetska zdravstvena organizacija. Problem je posebno uočljiv u Turskoj, zemljama Balkana, na istoku Evrope, ali i severu Italije.
Prema tabeli EEA za 2020. godinu, najveće prosečno dnevno zagađenje beleženo u Severnoj Makedoniji (99 mikrograma po metru kubnom), a slede Bosna i Hercegovina (98), Turska (72), Kosovo (64), Srbija (62) i Bugarska (51). Visoke prosečne vrednosti beleže i Poljska (41), Mađarska (40), Grčka (39), Hrvatska (39) i Italija (38).
Procenjuje se da je 2020. godini samo zbog čestica fine prašine u EU je umrlo skoro 240.000 ljudi. Prema podacima SZO, svake godine oko sedam miliona ljudi širom sveta umre od posledica zagađenja vazduha.
Kako zaštititi stanovnike Evrope
Glavni razlog zagađenja česticama fine prašine jeste sagorevanje čvrstih goriva kao što su ugalj za grejanje i u industriji. Pored čestica prašine, vrednosti za ozon i azotnih oksida i dalje su previsoke, navodi agencija za zaštitu životne sredine.
Posebno su ugrožena deca i mladi, jer se njihovi organi i imuni sistem još uvek razvijaju.
Svi žitelji Evrope moraju biti zaštićeni od lošeg vazduha, a pre svega deca, zahteva Hans Brujninks izvršni direktor EEA. Mere na nivou EU, na nacionalnom lokalnom nivou, hitno treba dodatno pojačati „kako bismo zaštitili našu decu koja ne mogu da sama se zaštite“. Zato je put do istinski čistog vazduha još dug.
Prema procenama EEA, zagađenje vazduha trenutno uzrokuje više od 1.200 prevremenih smrti maloletnika u 32 zemlje članice agencije, uključujući i 27 zemalja EU, Švajcarsku, Norvešku, Island, Lihtenštajn i Tursku.
Smanjiti zagađenje u saobraćaju, industriji i grejanju
„Kada je reč o rizicima po su životnu sredinu i zagađenje vazduha, ne možemo decu da gledamo kao na male odrasle ljude“, kaže stručnjak EEA Gerardo Sančez.
Deca, između ostalog, brže dišu, više dišu na usta, bliže su zemlji i imaju manju težinu. Njihova biologija je drugačija, ali način na koji su izloženi zagađenju vazduha. Ovo potencijalno može da ima veoma ozbiljne zdravstvene posledice, uključujući smanjenju funkciju pluća, astmu i alergije.
Za bolju zaštitu dece najvažnije je smanjiti zagađenje vazduha na izvoru, odnosno u saobraćaju, industriji i grejanju, ističe Sančez. Dobra mera je i fokusiranje na poboljšanje kvaliteta vazduha oko škola i vrtića, na primer kroz više zelenih površina.
Problemi sa previsokim nivoom zagađenja posebno su uočljivi u gradovima. Na nekim mestima, međutim, ima i svetlih primera: gradovi sa najčistijim vazduhom u Evropi, mereno zagađenjem česticama, su Faro u Portugaliji i Umeo i Upsala u Švedskoj.
E2 portal (DW)
