Ambalažni otpad u Evropskoj uniji je u porastu, a 2019. godine proizvedeno je 79,3 miliona tona ovog otpada. To je porast od 2,4% u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Eurostata. Ovaj rast Eurostat objašnjava povećanjem količine staklene i plastične ambalaže.
Izveštaj Eurostata sumira podatke iz perioda 2009-2019 tokom kog je usvojeno zvanično izveštavanje o ambalažnom otpadu u svim državama članicama. Tokom desetogodišnjeg perioda, papir i karton čine većinu generisanog ambalažnog otpada.
Samo 2019. godine prikupljeno je 32,2 miliona tona ovog otpada, što je porast od 23,3% u odnosu na period od pre deceniju. Ukupna količina plastičnog ambalažnog otpada je 15,4 miliona tona, što je rast od 25,8%. Slična je i količina staklenog otpada, 15,2 miliona tona, a slede pakovanja od drveta (12,4 miliona tona) i od metala (4 miliona tona).
Nalazi pokazuju da se u posmatranoj deceniji, količina ambalažnog otpada po stanovniku povećala za 18,3%, dok je recikliranje poraslo za 22,6%. Izveštaj ukazuje na napredak država članica prema dostizanju ciljeva postavljenim u Direktivi o ambalažnom otpadu.
Ova direktiva nalaže državama članicama da dostignu stopu oporavka od 60% (uključujući i spaljivanje otpada), minimum od 55% reciklaže ambalažnog otpada. Stopa recikliranja za staklo, papir, karton je 60%, za metale 50%, za plastiku 22,5% i za drvo 15%.
Stopa recikliranja od 55% ispunjena je od strane svih država, osim Hrvatske, Mađarske i Malte. Finska ima najvišu stopu oporavka otpada (115,1%), kao i stopu dobijanja energije od ambalažnog otpada (46,6%). Ipak, preovlađujuća forma oporavka u svim zemljama je recikliranje.
E2 portal (Cirkularna ekonomija)
