Evropski parlament usvojio je nova pravila za povećanje uštede energije koja bi trebalo da pomognu u borbi protiv klimatskih promena i povećanju energetske bezbednosti. Direktiva o energetskoj efikasnosti postavila je nove ciljeve uštede do 2030. godine.
Do 2030. godine zemlje članice će zajedno morati da obezbede smanjenje potrošnje energije od najmanje 11,7% na nivou EU (u poređenju sa predviđanjima referentnog scenarija iz 2020. godine). Ovo će nadgledati snažan mehanizam za praćenje i sprovođenje kako bi se osiguralo da države članice daju svoj nacionalni doprinos ovom obavezujućem cilju EU.
Do 2030. godine, zemlje članice moraju da uštede u proseku 1,5% godišnje. Godišnja ušteda energije počeće sa 1,3% u periodu do kraja 2025. godine i postepeno će dostići 1,9% u poslednjem periodu do kraja 2030. godine.
Ciljeve uštede treba postići u lokalnim, regionalnim i nacionalnim merama u različitim sektorima, na primer u javnoj upravi, zgradama, preduzećima, data centrima, itd. Predstavnici su insistirali da program posebno pokrije javni sektor, koji bi trebao da smanji krajnju potrošnju energije za 1,9% svake godine.
Energetska nezavisnost
Države članice takođe treba da obezbede da će najmanje tri odsto javnih zgrada renovirati svake godine u zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije ili nultom emisijom. Direktiva postavlja nove zahteve za efikasne centralizovane sisteme grejanja. Izvestilac Niels Fuglsang (S&D, Danska) istakao je da energetska kriza nije završena.
– Nema garancije da će naredne zime biti blage kao ova poslednja. U narednih sedam godina moramo uvesti neophodne strukturne promene. Veoma sam srećan što smo uspeli da ubedimo države članice da prihvate daleko ambicioznije ciljeve energetske efikasnosti. Ovo je ključno da više ne zavisimo od ruske energije u budućnosti i kako bismo mogli da ispunimo svoje klimatske ciljeve. Glasanje u Parlamentu je velika pobeda. Ovo nije samo dobro za našu klimu, već i loše za Rusiju – istakao je Fuglsang. Parlament je zakon usvojio sa 471 glasom za, 147 protiv i 17 uzdržanih, a pre nego što stupi na snagu mora ga potvrditi Veće ministara.
Poslednje tri godine obeležile su mnoge neizvesnosti i fluktuacije kada je u pitanju energija. Nakon karantina vezanih za koronu i restriktivnih mera 2020. godine, mnoge zemlje EU doživele su oporavak ekonomske aktivnosti 2021.godine. Međutim, cene prirodnog gasa su naglo porasle u drugoj polovini 2021, a 2022. godina se pokazala kao još izazovnija, jer su te sankcije što se tiče uvoza iz Rusije, poremećaji u snabdevanju prirodnim gasom i zabrinutost zbog potencijalnih nestašica uticali su na tržište i doveli do skokova cena prirodnog gasa.
Sve ovo, u kombinaciji sa manjom proizvodnjom nuklearki, značajno je uticalo na evropsko tržište električne energije, gde su i cene skočile. Preliminarni podaci za 2022. godinu pokazuju da je, nakon povećanja ponude svih proizvoda (uglja, prirodnog gasa, naftnih derivata i nuklearne energije) 2021, došlo do naglog pada u 2022.godini za nuklearnu energiju i prirodni gas, dok su ugalj i naftni proizvodi nastavili da rastu.
Rast fosilnih goriva
Kameni ugalj je bio skoro na istom nivou kao 2021. godine, pokazujući samo vrlo blagi pad. Preliminarni podaci za 2022. godinu pokazuju da je bruto proizvodnja električne energije u EU smanjena za 3% u odnosu na 2021. godinu. Kada se posmatra prosek 2017-2019. godine, zabeležen je još izraženiji pad od 3,9%.
Nakon što su obnovljivi izvori energije nadmašili fosilna goriva u proizvodnji električne energije 2020. godine, fosilna goriva su se oporavila kao vodeći izvor električne energije u 2022. godini, drugu godinu zaredom. Fosilna goriva su proizvela 1,11 miliona gigavat-sati (GWh) u 2022., što je 3,3% više u odnosu na 2021. godinu, dok su obnovljivi izvori proizveli 1,08 miliona GWh (+0,1%).
Proizvodnja električne energije iz određenih čvrstih fosilnih goriva nastavila je da raste u 2022. godini. Što se tiče obnovljivih izvora energije, preliminarni podaci za 2022. godinu pokazuju najveći porast električne energije proizvedene iz solarnih panela (+29,3%) i vetra (+8,9%). S druge strane, proizvodnja električne energije iz hidro potencijala (-17,7%) i čvrstih biogoriva (-7,4%) je smanjena u istom referentnom periodu.
Zbog ovih različitih trendova, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora ostala je relativno stabilna u odnosu na 2021. godinu. U poređenju sa 2021. godinom, proizvodnja nuklearnih elektrana pala je za 16,7% na 609 hiljada GWh, a u odnosu na prosek 2017-2019. godine je smanjena za 20,1%.
E2 portal (poslovni.hr)
