Zagađenje vazduha opasnije je za zdravlje prosečne osobe na Zemlji od pušenja ili alkohola, a pretnja se pogoršava u njegovom globalnom epicentru Južnoj Aziji, dok se stanje u Kini ubrzano poboljšava, pokazalo je istraživanje.
Ipak, finansiranje za suočavanje s tim izazovom delić je iznosa namenjenog borbi protiv zaraznih bolesti, navodi se u istraživanju Instituta za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC).
Godišnji izveštaj o kvalitetu života vezanog za zagađenje vazduha Air Quality Life Index (AQLI) pokazao je da zagađenje vazduha finim česticama poput onih iz iszuvnih gasova i industrije, šumskih požara i još mnogo toga, ostaje „najveća spoljnja pretnja javnom zdravlju“.
Kad bi svet trajno smanjio te zagađivače u skladu sa ograničenjima njihovih nivoa u vazduhu koje je utvrdila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), prosečna osoba bi dodala 2,3 godine na svoj očekivani životni vek.
Fine čestice povezane su s bolestima pluća, srca, moždanim udarima i rakom.
Poređenja radi, duvan skraćuje očekivani životni vek u svetu za 2,2 godine, dok je pothranjenost deteta i majke odgovorna za smanjenje životnog veka od 1,6 godina.
Azija i Afrika nose najveći teret, ali imaju neke od najslabijih infrastruktura za pružanje pravovremenih i tačnih podataka građanima.
Oni takođe dobijaju male kriške ionako malog globalnog filantropskog kolača.
Na primer, ceo afrički kontinent dobija manje od 300.000 dolara za borbu protiv zagađenja vazduha.
„Postoji duboka nepovezanost s time gde je zagađenje vazduha najgore i gde mi, kolektivno i globalno, koristimo resurse za rešavanje tog problema“, rekla je Krista Hasenkopf, direktorka programa za kvalitet vazduha u EPIC-u, za agenciju AFP.
Dok postoji međunarodno partnerstvo za finansiranje pod nazivom Globalni fond koji isplaćuje četiri milijarde dolara godišnje za HIV/AIDS, malariju i tuberkulozu, ne postoji ekvivalent za zagađenje vazduha.
„Pa ipak, zagađenje vazduha skraćuje više godina života prosečne osobe u Demokratskoj Republici Kongo i Kamerunu nego HIV/SIDA, malarija i druge pretnje zdravlju“, navodi se u izveštaju.
Globalno, Južna Azija je najteže pogođen region.
Bangladeš, Indija, Nepal i Pakistan redom su četiri najzagađenije zemlje u smislu godišnjih proseka finih čestica u odnosu na broj stanovnika, koje detektuju sateliti i definišu kao čestice prečnika 2,5 mikrona ili manje (PM 2.5).
Koncentracije zagađenja vazduha zatim se unose u metriku AQLI koja izračunava njihov uticaj na očekivani životni vek.
Stanovnici Bangladeša, gde su prosečni nivoi PM 2.5 bile 74 mikrograma po kubnom metru, dobili bi 6,8 godina života ako bi se to dovelo do smernica SZO-a od 5 mikrograma po metru.
Glavni grad Indije Nju Delhi je „najzagađeniji megagrad na svetu“ s godišnjim prosekom zagađenja česticama od 126,5 mikrograma po kubnom metru.
Kina je, s druge strane, „imala izvanredan napredak u smislu svog rata protiv zagađenja vazduha“ koji je počeo 2014, rekla je Hasenkopf.
Zagađenje vazduha u toj zemlji opalo je za 42,3 posto između 2013. i 2021. godine.
Ako se postignuće održi, prosečni kineski građanin moći će da živi 2,2 godine duže.
U Sjedinjenim Državama zakonodavne mere poput zakona o čistom vazduhu pomogle su da se smanji zagađenje za 64,9 posto od 1970. godine, pomažući Amerikancima da produže životni vek za 1,4 godine.
Ali rastuća opasnost od šumskih požara povezana s višim temperaturama i sušnijim uslovima zbog klimatskih promena uzrokuje skokove zagađenja od zapada Sjedinjenih Država do Latinske Amerike i jugoistočne Azije.
Na primer, sezona šumskih požara u Kaliforniji 2021. dovela je do toga da je okrug Plumas dobio prosečnu koncentraciju finih čestica više od pet puta veću od smernica SZO-a.
Priča Severne Amerike o poboljšanju zagađenja vazduha poslednjih dekada slična je Evropi, ali i dalje postoje velike razlike između zapadne i istočne Evrope, s Bosnom i Hercegovinom koja je najzagađenija zemlja na kontinentu. BiH je na 27. mestu s mogućim dobitkom od 1,84 godine života uz poboljšanje kvaliteta vazduha.
Na vrhu u Evropi su uz najbolji Island koji je na 221. mestu uz ispunjene smernice SZO, zemlje poput Finske, Švedske i Norveške koje su na 182, 181. i 180. mestu i čiji bi stanovnici dobili 0,01 do 0,06 godina života da se te zemlje usklade s preporukama SZO-a.
Australija je na visokom 241. mestu s čistim vazduhom.
Najbolje u svetu stoje brojna ostrva poput Arube, Bahama, Fidžija, Guama, Sejšela.
E2 portal (HINA)
