Prepoznajući odgovornost u sprovođenju, primeni i promociji principa cirkularne ekonomije i unapređenju trenutnog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, Apatinska Pivara, Carlsberg Srbija, Coca-Cola HBC, Heineken Srbija i Knjaz Miloš osnovali su Asocijaciju proizvođača pića (APP), koja će se fokusirati upravo na pomenute važne i aktuelne teme.
Depozitni sistem za upravljanje ambalažom DRS predstavlja sistem kod kog se definisani iznos depozita za ambalažu plaća na prodajnom mestu prilikom kupovine proizvoda, a vraća potrošaču prilikom njenog povrata. Ovo je sistem koji već uveliko uspešno funkcioniše, ili je u fazi pripreme u mnogim državama Evrope. Ukoliko se postavi na pravi način, depozitni sistem omogućava visok procenat povrata ambalaže, te pozitivno utiče na smanjenje zagađenja, veću reciklažu, kao i primenu principa cirkularne ekonomije.
Ko se nalazi u članstvu Asocijacije i šta je cilj delovanja?
U članstvu Asocijacije nalaze se kompanije kojima je primarna delatnost proizvodnja, odnosno distribucija alkoholnih i bezalkoholnih pića i flaširane vode. Jedan od ključnih ciljeva Asocijacije jeste zajednički rad i uvođenje i implementacija novog sistema za upravljanje ambalažnim otpadom – depozitnog sistema, kao i podrška unapređenju sistema produžene odgovornosti proizvođača. Takođe, ova asocijacija se zalaže za unapređenje i drugih javnih politika od značaja za sektor hrane i pića.
Šta su osnovni principi depozitnog sistema?
Neophodno je da depozitni sistem bude razvijen u skladu sa lokalnim specifičnostima tržišta Republike Srbije i posebno tržišta maloprodaje pića, kao i da uzme u obzir navike potrošača, geografsku strukturu i stepen ekonomske razvijenosti društva. Zbog toga su članovi Asocijacije utvrdili osnovne principe depozitnog sistema:
– Neprofitan DRS – buduća organizacija, koja će upravljati depozitnim sistemom, ne može raspoređivati dobit svojim osnivačima. Ona je obavezana da ostvarenu dobit investira u unapređenje samog sistema, sa ciljem povećavanja njegove efikasnosti;
– Nacionalna pokrivenost – Depozitni sistem trebada bude zakonski obavezujući za sve učesnike i da ima nacionalnu pokrivenost, kako bi omogućio ravnopravno učešće za sve i ista prava za potrošače, gde god da se nalaze;
– Upravljanje depozitnim sistemom – osniva ga i vodi sektor koji snosi obavezu produžene odgovornosti proizvođača za ambalažu koju stavlja na tržište, a kroz posebnu organizaciju (buduća „Depozitna organizacija“), što je u skladu sa načelom „zagađivač plaća“, koji je suština produžene odgovornosti proizvođača (odgovornost za ambalažu koju je stavio na tržište i nakon konzumacije proizvoda od strane proizvođača). Depozitna organizacija funkcioniše po principima transparentnosti i jasnog finansijskog upravljanja koji treba da osigura najniže moguće troškove sistema, uz postizanje najviših ciljeva zaštite životne sredine;
– Bez međusobnog subvencionisanja materijala – U Depozitnom sistemu se ne primenjuje unakrsno subvencionisanje ambalažnih materijala, što znači da se prihodi i rashodi jedne vrste materijala primenjuju isključivo na taj materijal;
– DRS pristupačan za potrošača – Jedan od ključnih preduslova za funkcionisanje depozitnog sistema je razumevanje potrošača i njihova uključenost. Ovo se, između ostalog, postiže jasnom komunikaciojom cene proizvoda odvojeno od vrednosti depozita, kao i programima edukacije. Takođe, sam sistem treba da bude pristupačan potrošaču, što podrazumeva dovoljan broj lokacija za povraćaj ambalaže;
– Materijali uključeni u depozit i kategorije pića – Uzimajući u obzir iskustva drugih zemalja, kao i trenutno stanje u Republici Srbiji u oblasti sakupljanja ambalažnog otpada, članovi Asocijacije su saglasni da Depozitni sistem u svojoj inicijalnoj fazi treba da obuhvata ambalažu pića od PET materijala i aluminijuma zapremine do 3 litra (uključujući, a ne ograničavajući se na pivo, prirodne mineralne vode, izvorske i stone vode, osvežavajuća bezalkoholna pića, voćne sokove, voćne nektare i druga bezalkoholna osvežavajuća pića). Važno je razmotriti uvođenja i drugih materijala i kategorija pića u kasnijim fazama, na osnovu naknadnih evaluacija sistema i procena efikasnosti, kako bi se sistem upravljanja ambalažom unapredio, po potrebi;
– Vlasništvo nad materijalom – Vlasništvo nad prikupljenim materijalom (ambalažom) ima Depozitna organizacija. U cilju smanjenja količine ambalažnog otpada kroz proizvodnju ambalaže sa učešćem recikliranog materijala, neophodno je obezbediti cirkularnost ambalaže, odnosno stvoriti preduslov da se od iskorišćene PET boce ili limenke, kreira nova (bottle-to-bottle, can-to-can);
– Vrednost depozita – Vrednost depozita treba da bude određena na bazi analize svih ekonomskih efekata, tako da predstavlja dovoljan podsticaj za potrošača da vrati ambalažu, a da sa druge strane ne izazove poremećaje odnosne kategorije pića. Ova vrednost treba da bude jasno iskazana, odvojeno od maloprodajne cene i izuzeta od oporezivanja PDV-om, uzimajući u obzir prirodu ove naknade.
– Period za implementaciju depozitnog sistema – Imajući u vidu iskustva drugih zemalja, a u cilju povećanja efikasnosti sistema, i prilagođavanja tržištu, period za implementaciju depozitnog sistema treba bude dovoljno dug da omogući pravilnu pripremu i implementaciju sistema bez negativnih efekata na učesnike sistema;
– Kaucijski sistem za boce koji trenutno postoji u Srbiji – Depozitni sistem, kao i sistem produžene odgovornosti proizvođača u najranijim fazama treba da prepozna i predvidi postojanje povratne ambalaže za pića (kaucijski sistem), kako bi se isključili kasniji dodatni troškovi za potrošače i industriju.
Rezultati uvođenja depozitnog sistema u Evropi
Cilj Evropske unije za 2025. godinu jeste da 65 odsto ambalaže bude reciklirano. , Specifični ciljevi za staklo i metal postavljaju letvicu nešto više, na 70 odsto, dok je cilj za plastiku 50 odsto. Prema dostupnim javim informacijama, bar 10 zemalja EU planira tranziciju na depozitne sisteme u narednim godinama.
Postoje sistemi gde sistem prikupljanja ambalažnog otpada već dobro funkcioniše, primera radi, u Belgiji se plastične boce prikupljaju u domaćinstvima zajedno sa drugim plastičnim otpadom, dok se staklene flaše moraju odneti na određeno mesto. Iako nema depozita za staklene boce, Belgija ima visoku stopu recikliranja stakla.
Neki od primera dobro primenjenog depozitnog sistema uključuju Litvaniju, koja je ovaj sistem uvela 2016. godine, posle čega je procenat prikupljanja ambalaže za piće u drugoj godini primene bio 92 odsto.
U Nemačkoj sve radnje koje prodaju pića imaju obavezu da preuzmu ambalažu i da vrate depozit kupcu, nezavisno od toga da li je piće kupljeno baš u tom objektu, što je jedan od ključnih principa primene depozitnog sistema. Slovačka je depozitni sistem uvela od 2022. i značajan fokus stavlja na edukaciju potrošača.
E2 portal
