Za manje od osam meseci čovečanstvo je potrošilo sve godišnje resurse koje ekosistemi naše planete mogu da obnove u toku jedne godine. To znači da od prekjuče, 2. avgusta, živimo u ekološkom dugu, na račun budućih generacija.
Slika bi bila još poraznija kada bi svi na svetu trošili kao mi u Srbiji: u tom slučaju raspoložive resurse bismo iscrpeli već 8. jula 2023.
Izvršni direktor Mreže za globalni otisak, istraživačkog centra koji izrađuje procenu ekološkog duga, Stiven Tebe povezao je uništavanje Zemlje – od krčenja šuma do sagorevanja fosilnih goriva – sa vremenskim ekstremima.
„Uporno prekoračenje kapaciteta dovodi do sve izraženijih posledica, uključujući neuobičajene toplotne talase, šumske požare, suše i poplave, uz rizike po proizvodnju hrane”, kazao je on.
Jednačina za izračunavanje dana ekološkog duga zasniva se na podacima Ujedinjenih nacija i naizgled je veoma jednostavna. Najpre se raspoloživi biokapacitet podeli sa ekološkim otiskom stanovništva. Rezultat se množi sa brojem dana u godini i tako se dobija trenutak kada naša potrošnja premašuje količinu obnovljivog Zemljinog biokapaciteta.
To zapravo predstavlja kapacitet ekosistema da, na godišnjem nivou, proizvedu biološke materijale koje ljudi koriste i da apsorbuju nastali otpad. Pola veka ranije biokapacitet je bio skoro potpuno dovoljan da zadovolji potrebe civilizacije – tako da smo 1971. u ekološki dug ušli tek 25. decembra.
U međuvremenu, potrošnja resursa je porasla i uslovno rečeno smo, svojim potrošačkim navikama, prerasli planetu. Ova godina nije izuzetak od pravila: prošlogodišnji dan ekološkog duga bio je 28.juli što je, zajedno sa 1. avgustom 2018. – najgori skor u poslednje 52 godine.
Tokom 2020. godine, koju je obeležila pandemija koronavirusa i prateće mere zaključavanja, bili smo nešto štedljiviji pa smo u ekološki dug, globalno gledano, ušli „tek” 16. avgusta.
Prema ovogodišnjim proračunima, najveći prestupnici su Katar i Luksemburg koji su obnovljivi biokapacitet istrošili već 10, odnosno 14. februara ove godine.
Sa druge strane, ako bi čitava globalna populacija živela kao Indijci, ne bismo ni ušli u ekološki dug s obzirom na to da bi nam, za zadovoljenje potreba u skladu sa njihovim, dovoljno bilo samo četiri petine Zemlje. Za Avganistance još manje: svega dve petine.
Ovo oslikava jedan u nizu slojeva nepravde modernog doba: zemlje Globalnog juga su, pretežno, manji potrošači resursa, ali uprkos tome, podnose veći teret narušavanja životne sredine, klimatskih promena i drugih negativnih uticaja prekomerne potrošnje.
Ipak, nije sve izgubljeno.
U budućnosti bismo zabrinjavajuće stanje planete mogli da promenimo na bolje: razvojem održive mobilnosti, pošumljavanjem i energetskom tranzicijom na obnovljive izvore.
E2 portal (Klima101)
