Zanimljivo je napomenuti da su moderni ljudi dugo živeli bez neke veće nepopravljive štete prema životnoj sredini. Tokom poslednjih nekoliko vekova, zagađenja i eksploatacija su počeli negativno da utiču na životnu sredinu.
Eksplozija populacije
Povećanje populacije dovodi do prevelike potrošnje ljudskih resursa i opterećuje poljoprivredu i stočarstvo. Postoje brojni negativni uticaji povezani sa velikim porastom populacije.
Korišćenje hemijskih đubriva, insekticida i herbicida, povećava zagađenja vozde, zemljišta i vazduha. Đubriva utiču na toksičnost algi koje ubijaju morske životinje.
Uklanjanje drveća i drugih biljaka da bi se povećala oblast gajenja nekih proizvoda takođe dovodi do gubitka staništa i ugrožava opstanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta.
Monokultura održava niske troškove proizvodnje, ali smanjuje biodiverzitet i negativno utiče na zemljište.
Uzgoj životinja velikog razmera povećava njihovu osetljivost na bolesti, kao što su bolest ludih krava ili ptičji grip. Otpad koji nastaje na farmama i proces prerade mesa utiču na kvalitet vode u tom području.
Što je veća udaljenost od prehrambenih artikala do potrošača kojima se snabdeva, to je i veći uticaj transporta na životnu sredinu.
Naš ukus za izobilje
Zemlja ima veliki kapacitet za obnavljanje. Kao što je Mahatma Gandi rekao „Zemlja može da zadovolji potrebu svakog čoveka, ali ne i njegovu pohlepu“. Od 1970. pa do danas, svet je bio u ekološkim preskocima, naš zahtev prema resursima životne sredine prevazilazi kapacitet zemljinog snabdevanja.
Dok je znatno poboljšala naš kvalitet života, industrijska revolucija koja je počela u 19.veku je obeležila kraj održivog življenja. Kako smo navikli na udoban način življenja, želeli smo još, još..
Transport dovodi do sve većeg zagađenja vazduha. Klima uređaji koji nas leti hlade, a zimi greju troše i previše energije.
Negativni uticaji koje ljudi izazivaju
Na žalost, najveće zagađenje izazivaju upravo ljudi. Zemlja je vrlo dobra za reciklažu otpada, ali mi proizvodimo mnogo više nego što zemlja može da se nosi sa tim. Zagađenje se javlja na različitim nivoima, i ne utiče samo na našu planetu; utiče na sve vrste koje borave na njoj.
Zagađenje zemljišta
Pesticidi, herbicidi, velike deponije, otpad iz prehrambene industrije, i nuklearni otpad nastao iz nuklearnih reaktora i oružja, uništavaju hranjive materije u našem zemljištu i čine ga praktično beživotnim.
Zagađenje vode
Zbog brojnih industrija i izlivanja ulja i đubriva u vodu, krhki ekosistem je još više narušen. Prema nekim podacima, oko milijardu ljudi na svetu nema pristup čistoj pijaćoj vodi, a voda zagađena brojnim pesticidima i hemikalijama dovodi do raznih bolesti i poremećaja.
Zagađenje vazduha
Sagorevanje fosilnih goriva i toksičnih gasova proizvedenih u fabrikama izaziva zagađenje vazduha. Zagađen vazduh inficira životnu sredinu i ugrožava zdravlje svih koji žive na našoj planeti. Prema istraživanju Ujedinjenih Nacija, oko 3,5 miliona ljudi prevremeno umre zbog zagađenog vazduha u domaćinstvu svake godine, i 3,3 miliona zbog zagađenog vazduha napolju.
Globalno zagrevanje i oštećenje ozonskog omotača
Karbonski otisak je mera direktnog ili indirektnog ugljen-dioksida. Gasovi staklene bašte, kao što su ugljen-dioksid ili metan, dovode do globalnog zagrevanja. Hlorofluorugljenici koji se koriste u hlađenju, i aerosoli uništavaju ozonski omotač koji štiti zemlju od UV zračenja.
Načini na koje ljudi pozitivno utiču na životnu sredinu
Uprkos negativnim uticajima na životnu sredinu, ljudi sa druge strane čine i pozitivne stvari prema svom okruženju. Ovo su neke od njih.
Briga o ugroženim životinjama
Mnogo skoro izumrle vrste životinja se gaje u zaštićenoj okolini. Kada se postigne dovoljan broj, one se vraćaju ponovo u divljinu.
Zaštita autohtonih vrsta
Mnogim autohtonim vrstama preti izumiranje. Brojnim životinjama je pružena zaštita i pomoć u vraćanju njihovom prirodnom okruženju, što će doprineti i potencijalnom proširenju njihove vrste.
Kontrolisanje požara
Svake godine, požari unište velike površine šuma, i životinje koje žive u njima. Ljudi često mogu da pomognu u sprečavanju nastanka požara, da ne budu nemarni i da vode računa o svom ponašanju u prirodi.
Zamena industrijskih prehrambenih sistema permakulturom
Permakultura je ekološki sistem za održivost u svim aspektima ljudskog delovanja. Uči nas kako da sagradimo prirodne kuće, uzgajamo vlastitu hranu, hvatamo kišnicu, gradimo zajednicu. Sve više ljudi prihvata apekte permakulture, i životna sredina a i ljudi od toga imaju korist.
Čišćenje plovnih puteva
Plovni putevi su često zakrčeni raznim biljkama, a često služe i za odlaganje otpada. Periodično čišćenje sprečava opasnost od pojave poplava i štiti mnoge ekosisteme.
Napori pošumljavanja
Velike površine koje su prošle krčenje šuma za uzgoj, ispašu ili gradnju stambenih naselja se pošumljavaju sa autohtonim biljnim vrstama zbog vraćanja ekološke ravnoteže.
Pronalaženje obnovljivih izvora energije
Bio goriva napravljena od fabrički dobijenog etanola i ulja se koriste da bi se smanjila zavisnost od naftnih rezervi koje uništavaju Zemljin omotač. Vetrogeneratori i generatori na solarnu energiju pomažu da se odgovori na lokalne potrebe za električnom energijom i da električna mreža bude što manje opterećena.
Korišćenje tehnologije za smanjenje zagađenja
Tehnološki napredak pomaže u kontrolisanju i uklanjanju zagađenja; to uključuje sisteme za prečišćavanje vode; efikasne filtere koji pročišćavaju vazduh i smanjuju nivo ugljenika itd.
Razvoj zdrave lokalne ekonomije
Podržavanje lokalnih proizvođača hrane značajno doprinosi zdravom okruženju. Sve više ljudi uzgaja svoje vlastite proizvode usled visokih cena sa jedne strane, i brige za vlastito zdravlje i životnu sredinu sa druge strane.
Šta još možete da uradite da biste pomogli?
Štedite vodu, koristite javni prevoz umesto vlastitog, sve više šetajte, reciklirajte.. Dobra vest je da svako može pozitivno da utiče na životnu sredinu uz samo malo truda. Kada ljudi postanu svesni koliko mogu da doprinesu poboljšanju sveta oko sebe, promena je na dohvat ruke.
E2 portal