Postoje različite teorije o tome zašto je rasla prosečna veličina automobila – od lakšeg pristupa gorivu, preko promene preferencija potrošača, do toga da proizvođači normalizuju veće automobile u pokušaju da naplaćuju premijum cene.
Nova studija sugeriše da je najbolji način da se smanji potražnja za ključnim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija – tj. za resursima koji Evropi uglavnom nedostaju u zemlji – smanjenje veličine automobila. Ali da li su evropski vozači voljni da se klone terenskih vozila u korist skromnijih vozila?
Slično kao i sami Evropljani, prosečna veličina automobila je rasla tokom decenija.
Postoje različite teorije o tome zašto je to slučaj, od lakšeg pristupa gorivu, preko promene preferencija potrošača, do toga da proizvođači automobila normalizuju veće automobile u pokušaju da naplaćuju premijum cene.
Kakve god da su specifičnosti iza promene, rezultati su nesporni – čak i modeli poznati po svojoj maloj veličini, kao što su Fiat 500 ili Mini Cooper, postali su veći.
Možda najočigledniji simbol velikih dimenzija porodičnog automobila je proliferacija SUV-ova na evropskim ulicama – vozila koja su postala još jedan front kulturnog rata.
Zeleni aktivisti optužuju SUV da ugrožavaju decu (zahvaljujući smanjenoj vidljivosti niskih objekata od strane vozača) i da pogoršavaju klimatsku krizu zbog veće emisije štetnih gasova.
Neki aktivisti su se okrenuli ispisivanju poruka kao što je „Ova mašina ubija decu“ po terencima, dok drugi ispuštaju gume na vozilima u gluvo doba noći.
Kao odgovor na to, oštećeni vozači su uporedili aktiviste sa fašistima koji pokušavaju da izbrišu slobodu izbora. Još jedna uobičajena taktika je prikazivanje SUV-a ne kao luksuza, već kao neophodnosti, posebno za velike porodice i osobe sa invaliditetom. Evropski vozači takođe mogu istaći da su automobili ovde „vitki“ u poređenju sa onima koji se voze sa druge strane Atlantika.
Neosporno je da konvencionalni SUV nije najzelenije vozilo za koje možete da se odlučite.
Moglo bi se reći da bi način kako bi SUV mogao da se zadrži, uz minimiziranje emisija štetnih gasova, bio prelazak na električnu verziju. Prateći tu logiku, da li bi prelazak na električnu energiju predstavljao argument o klimi protiv velikih automobila spornim?
Ne nužno. Nova studija nevladine organizacije za čistu mobilnost Transport & Environment (T&E) ističe da baterije koje su potrebne većim električnim vozilima zahtevaju mnogo više retkih zemnih i drugih metala za napajanje.
Ovi retki zemni metali se moraju eksploatisati i često se izvlače iz zemalja sa upitnom zaštitom radnika – iako EU radi na etičnijem izvoru, nedavno je usvojila pravila koja imaju za cilj sprečavanje zloupotreba lanca snabdevanja u proizvodnji evropskih baterija.
Podsticanje malih električnih vozila smanjilo bi oslanjanje Evrope na zemlje kao što je Kina za kritične sirovine, jačajući ekonomsku nezavisnost Evrope i pomoglo bi da se smanje ekološki troškovi eksploatacije resursa, navodi se u studiji.
„Ako smo ozbiljni u tome da ne ponovimo greške zavisnosti zbog nafte, onda efikasnost resursa mora da igra veliku ulogu. U svetu sa ograničenim snabdevanjem, manji električni automobili nisu samo ekološka obaveza, već zdrava ekonomska i industrijska politika„, rekla je Julija Poliskanova iz T&E.
Ako bi Evropa insistirala na manjim električnim automobilima, usvojila najnovije inovacije u dizajniranju baterija i smanjila putovanja privatnim automobilima, mogli bismo „smanjiti potražnju za ključnim metalima litijumom, niklom, kobaltom i manganom za 36-49%“, utvrdio je T&E.
Dakle, da li su potrošači i proizvođači spremni da prihvate mantru „manje je više“ kada su u pitanju automobili?
Znaci ne izgledaju obećavajuće. Dijeta može biti teška za pridržavanje. Ali, u velikoj tradiciji evropske regulative, jednog dana će možda morati da dođe do nje. Francuska je već uvela porez na težinu za vozila, dok Pariz razmišlja o ograničenjima parkiranja kako bi se uhvatio u koštac sa automobilskom „gojaznosti“.
E2 portal (Euractiv)
