Pasivne kuće su u suštini zgrade koje troše vrlo malo energije za grejanje i hlađenje, a istovremeno pružaju visok nivo udobnosti. Ono što im je ipak najveća prednost jeste činjenica da prema predikcijama mogu uštedeti čak do 90 posto troškova grejanja.
Da bi dobila sertifikat, ne sme da propušta više vazduha od 0, 6 puta zapremine kuće na sat. Tajna toga se krije u najsavremenijoj tehnologiji izolacije, trokomornim prozorima, solarno dogrevanje kroz prozore, uz minimalno dogrevanjem svežim vazduhom.
U svetu trenutno postoji 15 do 20 hiljada ovih kuća, a trend gradnji pasivnih kuća započet je u Nemačkoj pre 32 godine. Ono što je najbitnije jeste činjenica da je gradnja pasivnih kuća skuplja negde oko 15 posto u odnosu na obične kuće, što je zanemarljiva cifra na višegodišnjem planu. Ovaj princip gradnje, nije rezervisan samo na privatne kuće, već je moguće implementirati ga u sve objekte.
Na žalost, iako postoji već dugi niz godina, ovaj sistem gradnje nije uzeo maha u Srbiji, te se na prste mogu prebrojati kuće pasivnog karaktera u našoj zemlji. Ako uzmemo u obziz cenu energenata i globalni trend štednje, izgradnja ovakvih objekata, uštedela bi lepu svotu novca na godišnjem nivou.
Tehnički detalji pasivnih kuća
Minimalni standardi izgradnje pasivne kuće u Evropi su sledeći:
-Zgrada mora biti projektovana tako da ima godišnju potražnju za grejanjem, kako je izračunato prema paketu planiranja Passivhaus, od najviše 15 kVh/m² godišnje za grejanje i 15 kVh/m² godišnje energije za hlađenje ili da biti projektovana sa vršnim toplotnim opterećenjem od 10V/m²
-Ukupna potrošnja primarne energije ne sme biti veća od 120 kVh/m² godišnje.
-Zgrada ne sme da propušta više vazduha od n50 – max. 0.6/h (broj izmena vazduha)
Stolarija
Kako na ovim mestima gubimo najviše toplote, prilikom građenja pasivnih kuća, posebno se poklanja pažnja ovim detaljima. Upravo zato unutar domova ovog tipa gradnje, ugrađuje se najkvalitetnija PVC stolarija.
Iako ovo podiže cenu gradnje, trokomorni prozori čije komore su ispunjene argonom, doprineće toplini vašeg doma.
Isti princip važi i za odabir vrata, kako ulazna, tako i unutar kuće.
Kad kuća „sama“ štedi
Izgradnja pasivnih kuća bazira se na sinergiji projektovanja, tehnologije, odabira materijala i samog oblika. Prilikom projektovanja, vodi se računa da dom bude izložen sunčevoj svetlosti odnosno, ka jugu. Pored kvalitetne PVC stolarije, bitna je i dobra termoizolacija koja će doprineti očuvanju i štednji električne energije.
U suštini, ništa se ne prepušta slučaju, zbog čega spoljašnja površina doma mora da bude što manja u odnosu na njenu zapreminu. Iako deluje zanemarljivo, čak se i položaj utičnica i sijalica projektuje prema prostoriji, zbog velikog broja kućnih uređaja koji takođe emituju toplotu. Unutar same kuće, nalazi se mehanički sistem ventilacije koji radi na principu povraćaja toplote.
Od krova za koji se koristi dobra izolacija i koji je pravljen od zelenih materijala sve do temelja sa hidroizolacijom, vodi se računa da kuća bude dobro „ušuškana“, sa jako malom količinom vazduha koji „ulazi i izlazi“ tamo gde ne bi trebalo. Na taj način sprečava se stvaranje kondenzacije i gubljenje toplog vazduha unutar prostorija.
Dotok svežeg vazduha, kao i idealna sobna temperatura od oko 20 stepeni, postiže se preko ventilacionog sistema (izmenjivač toplote) koji reguliše ulazak i izlazak spoljašnjeg vazduha, čime se i leti i zimi dobijaju idealni uslovi.
U slučaju da je zimi ipak potrebno dogrevanje, u pasivnim kućama se najčešće koristi sistem toplotnih pumpi, koji iz podzemnih izvora u sistem upumpava vodu u uređaje za grejanje. Ovaj način grejanja, u proteklim godinama, sve je popularniji u Srbiji.
E2 portal (Nekretnine.rs)
