MODNE KOMPANIJE ĆE MORATI DA FINANSIRAJU RECIKLAŽU TEKSTILNOG OTPADA

Predložene mere Evropske komisije za rešavanje uticaja modne industrije na životnu sredinu su nedovoljne za rešavanje obima izazova, smatraju grupe civilnog društva.

Prema predlogu Evropske unije, predstavljenom 5. jula, modne kompanije će po prvi put biti u obavezi da finansiraju prikupljanje, sortiranje i reciklažu tekstilnog otpada.

Zemlje EU će ovo implementirati kroz uvođenje usklađenih šema Proširene odgovornosti proizvođača, koje će postati obavezne na nacionalnom nivou prema predloženoj reviziji Okvirne direktive EU o otpadu.

Nove mere usklađene su sa strategijom EU za održivi i cirkularni tekstil, objavljenom u martu prošle godine, a koja se bavi proizvodnjom i potrošnjom tekstila tokom jednog životnog ciklusa.

Proširena odgovornost proizvođača znači da će proizvođači biti odgovorni za pokrivanje troškova upravljanja tekstilnim otpadom. Naknade za proširenu odgovornost proizvođača će varirati u zavisnosti od nivoa zagađenja koji je prouzrokovan, princip poznat kao „eko-modulacija“.

Ovo takođe ima za cilj da podstakne smanjenje tekstilnog otpada i cirkulaciju tekstilnih proizvoda.

“Usklađena pravila proširene odgovornosti proizvođača širom EU stvoriće jednake uslove na jedinstvenom tržištu i obezbediće primenu principa ‘zagađivač plaća’ “, rekao je Virginijus Sinkevičijus, komesar EU za životnu sredinu.

“Ova inicijativa će podstaći ulaganja u infrastrukturu za ponovnu upotrebu i reciklažu tekstila, stvoriti lokalna radna mesta i podstaći inovacije u svim fazama životnog ciklusa tekstila“, rekao je on u saopštenju.

Da li je ovo dovoljno?

Međutim, ekološke grupe kažu da uspostavljanje šeme proširena odgovornost proizvođača možda neće biti dovoljna za rešavanje ovog problema.

Zero Waste Europe je pozdravila povećanu odgovornost proizvođača, ali je upozorila na dug prelazni period u zakonodavstvu, rekavši da će to dovesti do nepotrebnog uništavanja tekstila.

Štaviše, zelene grupe kažu da se predlog Komisije fokusira na upravljanje otpadom na kraju životnog veka, a da faza proizvodnje ima najveći uticaj na životnu sredinu.

“Cilj EU da poboljša trajnost odevnih predmeta je dobar prvi korak, ali zanemaruje činjenicu da je masovna proizvodnja vođena brzim modnim trendovima i agresivnim marketingom, a ne potrebom da se zameni iscepana odeća“, rekla je Tereza Morsen iz ekon+loške organizacije Zero Waste Europe.

Umesto toga, direktiva je trebalo da uvede ciljeve koji uključuju prevenciju otpada od tekstila, tvrdi, ističući da bi to pomoglo da se smanji količina generisanog otpada na prvom mestu.

Kako ističe dodatno, naknada koja se dovodi u vezu sa proširenom odgovornošću proizvođača, trebalo bi da se revidira tako da deluje kao podsticaj za bolji dizajn proizvoda, a ne kao “naknada koju proizvođači plaćaju da bi zagadili” .

Valerie Boiten, viši službenik za politiku u Fondaciji Elen MecArtur, priznala je da će usklađene šeme proširene odgovornosti da pomognu u uspostavljanju neophodnih sistema i infrastrukture za sakupljanje, ponovnu upotrebu i reciklažu tekstilnog otpada u Evropi.

Ali mere proširene odgovornosti proizvođača same po sebi neće biti dovoljne, dodala je ona.

“Da bismo se pozabavili osnovnim uzrocima našeg konzumerizma, potrebna nam je radikalna transformacija uz pomoć koje bismo osigurali da se tekstil uopšte ne odbacuje“.

Četvrti najveći zagađivač – tekstilni otpad

Potrošnja tekstila u Evropi ima četvrti najveći uticaj na životnu sredinu i klimatske promene i u velikoj meri opterećuje prirodne resurse.

Cirkularni i poslovni modeli mogu da smanje negativne posledice tekstilne proizvodnje. Ali Janek Vak, menadžer politike nultog zagađenja u Zero Waste Europe, ističe da EU nije postigla dovoljan napredak ka postizanju cirkularne ekonomije.

“Predlog zanemaruje ključne izazove koji su pred nama u trenutku kada moramo da preduzmemo hitnije akcije“, rekao je on.

E2 portal (Euractiv)