Najnovija otkrića rovera Džurong o dinama na Marsu bacila su svetlo na geološke i klimatske promene koje je ta planeta pretrpela pre oko 400.000 godina, pružajući novi uvid za proučavanje klimatske evolucije na Marsu, navodi se studiji objavljenoj u časopisu Nejčer (Nature), prenosi Sinhua.
Mars je planeta najsličnija Zemlji u Sunčevom sistemu. Smatra se da proučavanje njegove evolucije može dati reference za budućnost Zemlje.
Aktivnosti sedimenta koje nanosi vetar predstavljaju najvažniji geološki proces na Marsu od kasnog amazonskog perioda, jer beleže karakteristike klimatskog okruženja i proces klimatskih promena na savremenom Marsu.
Istraživači u Nacionalnim astronomskim opservatorijama Kine (NAOC), Institutu za geologiju i geofiziku i Institutu za istraživanje tibetanske visoravni Kineske akademije nauka, u saradnji sa svojim kolegama na Univerzitetu Braun u SAD, koristili su kameru visoke rezolucije orbitera Tianven-1 i terenske i multispektralne kamere Džurong rovera, analizator sastava površine i meteorološki merni instrumente za dobijanje podataka sa površine Marsa.
Oni su analizirali pravce vetra i apsolutnu starost modela Marsovih dina na južnoj Utopijskoj ravnici u blizini Džurongovog mesta sletanja proučavajući njihovu površinsku strukturu i distribuciju veličine i frekvenciju kratera.
Njihovi nalazi sugerišu da je region verovatno doživeo promenu klime obeleženu promenom smera vetra pre otprilike 400.000 godina, što se poklopilo sa završetkom ledenog doba Marsa, rekao je istraživač NAOC-a Li Čunlai, koji je vodio studiju.
Smer vetra u regionu pomerio se za skoro 70 stepeni od severoistoka ka severozapadu, erodirajući svetle barčanske dine u tamne uzdužne dine, rekao je Li.
U studiji objavljenoj u časopisu Nejčer 6. jula procenjuje se da je klimatska promena izazvana promenom nagiba Marsa, dodaje Sinhua.
Studija pomaže u poboljšanju našeg razumevanja Marsove klimatske evolucije i može da pruži referencu za predviđanja budućih klimatskih promena na Zemlji, rekao je Li.
E2 portal (Beta)
