Projekat „Digitalna njiva“, koji je razvio Institut „Mihajlo Pupin“ iz Beograda, autonomni je sistem za daljinsko upravljanje prirodnim resursima, vodom, zemljištem i energijom u poljoprivredi. Uz pomoć ovog alata, poljoprivrednici putem mobilnih telefona mogu da kontrolišu zalivanje svojih njiva, ali i da prate vremenske prilike na svojim zasadima.
Ova inovacija poljoprivrednicima olakšava borbu protiv suše i klimatskih promena, kaže za Novu ekonomiju diplomirani mašinski inženjer koji radi u Institutu „Mihajlo Pupin“ Ilija Stevanović.
„Mi smo ovde zaokružili sistem obnovljivih izvora energije, on se napaja solarno tako da se cela proizvodnja, navodnjavanje i praćenje parametara za navodnjavanje se radi daljinski, odnosno digitalno“, kaže Stevanović.
Institut je početkom juna bio izlagač na sajmu Sajmu zelenih ideja, projekata i inovacija u Paviljonu Cvijeta Zuzurić na Kalemegdanu, gde je između ostalog predstavljen i projekat „Pametna poljoprivreda“.
„Razvili smo uređaj koji proizvodi električnu energiju iz sunca, ta električna energija se skladišti u bateriji i onda se po potrebi iz invertora ta energija šalje u pumpe i onda se radi navodnjavanje“, objašnjava Stevanović.
Kako dodaje, navodnjavanje se obavlja tako što se programira računar koji prati parametre i po potrebi ga uključuje i isključuje.
„Korisnik, odnosno poljoprivrednik (kod koga je instaliran sistem), sve to kontroliše pomoću mobilnog telefona. On nam je rekao da je nakon 10, 20 godina koliko se bavi poljoprivredom, mogao da ode u Grčku na more i da odatle sa plaže kontroliše sistem nakon što smo ga instalirali“, dodaje Stevanović.
Stevanović objašnjava da prilikom navodnjavanja, nema potrošnje goriva, a kada je počela kriza u svetu i kad su počele da rastu cene nafte, to poljoprivrednika koji poseduje takav sistem ne zanima.
„Uopšte ne koristi naftu, odnosno gorivo za proizvodnju. Ima i bekap (backup) sistem generator, u slučaju da otkaže ovaj naš sistem, ali ga do sada nije uključivao. Osavremena je proizvodnja i ne zavisi od aktuelnih dešavanja u svetu po pitanju energije“, dodaje Stevanović.
Kako se navodi, u tehnološkom smislu, digitalna njiva predstavlja distribuiranu senzorsko-računarsku mrežu koja koristi bežične komunikacije, kako bi prikupila informacije iz okoline i zemljišta.
Senzori između ostalog mere temperaturu na površini i u dubini zemljišta, kao i pH vrednost tla, odnosno prate kiselost zemljišta.
Pored senzora na poljoprivredno gazdinstvo se postavlja i meteorološka stanica koja prati mikro-klimatske parametre okoline.
E2 portal (Nova ekonomija)
