Svojevrsna trka električnih automobila i vozila na fosilna goriva sve se više zahuktava, s tim što bi u finišu nadmetanja, planiranom za 2035. godinu, pobedu trebalo da odnesu ovi prvi.
Podsećanja radi, poslanici u Evropskom parlamentu su u februaru usvojili novi zakon o zabrani prodaje automobilia na benzin i dizel u Evropskoj uniji od 2035. godine, sa ciljem da se ubrza prelazak na električna vozila, odnosno borba protiv klimatskih promena. To bi značili da se ozelenjavanje voznog parka na starom kontinentu odvija ubrzano, međutim, znamo da tempo uvođenja e-vozila nije ni približno isti širom Evrope.
Nemačka prva po broju e-vozila u Evropi
Prema podacima Eurostata, Nemačka je zemlja sa najvećim brojem električnih automobila, dok je njihov ukupan broj u zemljama Evropske unije premašio tri miliona.
Nemačka broji preko milion e-automobila (1.089.854). Slede Velika Britanija (641.801), Francuska (605.791), Norveška (603.697), Holandija (318.485), Švedska (205.212) i Italija (167.213).
Broj električnih automobila u Evropskoj uniji je tokom prošle godine porastao za 58 odsto u odnosu na 2021. godinu – sa 1,9 miliona na 3,1 milion.
Kada je u pitanju udeo električnih vozila u ukupnom broju automobila, on sada iznosi 76 na 10.000 vozila.
I u balknaskim zemljama e-mobilnost je zastupljena tema u državnim instancama, stručnim krugovima, medijima… pa je i prebrojavanje vozila na struju postalo nezaobilazno u statističkim izveštajima.
Ono što je ključno u posmatranju rasta električnog voznog parka u regionu, jesu državne subvencije za kupovinu vozila na struju.
Srbija udvostručila sredstva za e-vozila
Da podsetimo, Vlada Republike Srbije je u martu donela Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila na električni i hibridni pogon.
Za nabavku mopeda i lakog tricikla predviđeno je da se dodeli subvencija u iznosu od 250 evra, a za motocikl, motocikl sa bočnim sedištem, težak tricikl, lak i težak četvorocikl 500 evra, dok će se kupovina putničkih i teretnih vozila subvencionisati isplatom iznosa od 2.500 do 5.000 evra.
Pravo na subvencionisanu kupovinu vozila imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, koja zahtev mogu podneti zaključno sa 31. oktobrom 2023. godine.
Dodelu subvencija Ministarstvo će vršiti po pristiglim, urednim zahtevima do visine ukupno raspoloživih sredstava. Za realizaciju subvencionisane kupovine vozila u budžetu za 2023. godinu predviđeno je 294 miliona dinara, što je dvostruko više nego prošle godine.
Na ovaj način Ministarstvo zaštite životne sredine četvrtu godinu uzastopno podstiče kupovinu električnih i hibridnih automobila, u okviru sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i u cilju unapređenja kvaliteta životne sredine.
Kada je reč o širenju e-voznog parka u Srbiji, ohrabruju podaci da se svake godine pomoću državnih subvencija kupuje sve sve više ovakvih vozila, Tako je 2020. godine kupljeno 112, 2021. godine 446, a 2022. godine rekordnih 625 vozila.
I FBiH podstiče ekološke automobile
Što se tiče komšija, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine će, takođe, i ove godine subvencionisati kupovinu električnih i hibridnih vozila.
U prvom programu je reč o subvencijama namenjenim privatnim preduzećima i poreduzetnicima – podsticajima pri kupovini električnih vozila u iznosu od 500.000 KM, prenosi portal Klix.
Drugi usvojeni program odnosi se na fizička lica – podsticaj pri kupovini električnih vozila u ukupnom iznosu od 500.000 KM.
Programima Vlade FBiH je propisana visina iznosa koji se dodeljuje kao finansijski podsticaj: za električna vozila 10.000 KM, hibridna električna plug-in vozila 7.000 KM i za potpuno hibridna vozila 5.000 KM.
Finansijska sredstva privatnim preduzećima i preduzetnicima biće dodeljen za kupovinu najviše dva vozila, a fizičkim licima za kupovinu, odnosno registraciju jednog vozila.
Inače, vlast u FBiH je prvi put subvencionisala kupovinu ovih vozila prošle godine, u ukupnom iznosu koji je, takođe, iznosio milion KM.
Izmena procedure u Hrvatskoj
Prema pisanju Večernjeg lista, u Hrvatskoj jednom godišnje Fond za zaštitu životne sredine objavljuje javni poziv na koji se mogu javiti zainteresovani građani i kompanije da rezervišu sredstva za podsticaj. To traje dok se ne potroši budžet, koji je 2023. godine iznosio 105 miliona kuna. Kako se navodi, zabeleženo je da je u nekim godinama to trajalo doslovno dva minuta. Zbog toga su pre dve godine u Fondu napravili najveću promenu u procesu prijava za sufinansiranje, tako da za podsticaje ne apliciraju sami građani ili kompanije, već za njih to čine trgovci koji su se prethodno registrovali kao ovlašćeni prodavci.
Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA) za 2022. godinu, Hrvatska je sa 9.333 evra podsticaja bila među zemljama sa najvećim pojedinačnim sufinansiranjem za vozila na struju u Evropi.
Iz Fonda za zaštitu životne sredine su potvrdili da rade na optimizaciji programa sufinansiranja i definisanju načina dodele, kao i procenta, odnosno iznosa podsticaja za kupovinu ekovozila.
Subvencije u Crnoj Gori
Fond za zaštitu životne sredine (Eko-fond) u Crnoj Gori je pred sam kraj prošle godine objavaio konkurs za dodelu subvencija građanima, privrednicima i preduzetnicima za kupovinu električnih i hibridnih vozila, kategorije L, M1 i N1, ukupne vrednosti 50.000 evra, preneo je portal Antena.
Visina subvencija za kupovinu električnih vozila kategorije M1 i N1 iznosila je pet hiljada evra, a hibridnih 2,5 hiljada evra.
Maksimalni iznos subvencije koju je korisnik mogao da ostvari za nabavku električnih vozila iz kategorije L iznosila je 20 odsto prihvatljivih troškova, odnosno maksimalno do 1.500 eura.
Eko-fond dodeljuje sredstva za kupovinu najviše dva vozila po korisniku za preduzeća i preduzetnike, a građanima za jedno.
Inače, korisnici subvencije su obavezni da zadrže u vlasništvu i korišćenju subvencionisano vozilo. Korisnik ne sme da otuđi motorno vozilo koje je nabavio posredstvom dodeljenih sredstava u periodu od dve godine od prve registracije. U suprotnom,obavezan je da vrati dobijenu finansijsku pomoć. Prema svemu navedenom, električni automobili se, uz pomoć država, stidljivo uključuju na drumove regiona. Iako nam za samo 12 godina stiže ključna 2035. godina, jasno je da nas od voznog parka s nultom i niskom stopom štetnih emisija dele nebrojani kilometri na fosilna goriva.
E2 portal (Energija Balkana)
