Klimatske promene imaju sve izraženiji uticaj i zato je potrebno preduzeti mere upravljanja u procesu proizvodnje grožđa i vina, kako bi se dobio kvalitetniji finalni proizvod. Suočavanje sa uticajem klimatskih promena, dugoročni opstanak i razvoj vinske industrije mogući su samo kroz kontinuiranu primenu standarda, naučnih istraživanja, merenja i prakse za održivo vinogradarstvo.
Ovo je jedna od ključnih preporuka eksperata koji su učestvovali na stručnoj konferenciji koju je organizovala vinarija ,,Tikveš” u okviru trogodišnjeg transnacionalnog Projekta „Otkrivanje ruralnog nasleđa: autohtona proizvodnja fermentisanih pića za lokalnu i ekološku održivost”. Pored stručne konferencije, „Tikveš” je organizovao i terensku posetu za predstavnike organizacija iz Norveške, Slovenije, Luksemburga, Hrvatske i Italije. Oni su posetili vinograde ,,Tikveš” da bi upoznali praksu održivosti koje vinarija primenjuje, kao i stečenim znanjem i iskustvom koje prenosi. „U Tikvešu smo godinama svesni da je za povećanje konkurentnosti i prepoznatljivosti naših vina u svetu neophodno promeniti dosadašnju praksu u proizvodnji grožđa, uključiti nauku i voditi računa o klimi i promenama koje imaju sve veći uticaj na vinogradarstvo i celokupnu vinsku industriju.
Potrebno je intenzivno raditi na primeni ESG- standarda, koji su preduslov za dalji održivi razvoj i potvrditi našu društvenu odgovornost, prenoseći iskustva i znanja na zainteresovane strane iz regiona“ naglasio je predsednik Upravnog odbora vinarije „Tikveš“ Svetozar Janevski obraćajući se učesnicima konferencije.
Ističući značaj naučnog pristupa u vinogradarstvu, kao preduslova za proizvodnju zdravog i kvalitetnog grožđa, profesor Alain Deloar sa Agro instituta u Monpeljeu u Francuskoj, rekao je da tokom ciklusa gajenja grožđa i njegove berbe, treba uzeti u obzir temperaturu vazduha, izloženost vinove loze sunčevom zračenju i odgovarajuću količina vode u zemljištu. „Ovi faktori mogu značajno da utiču na kvalitet grožđa, njegovu zrelost, određivanje idealnih dana za berbu grožđa, o čemu treba razmišljati kratkoročno, srednjoročno i dugoročno“ kaže profesor Deloar, koji ima više od tri decenije iskustva u oblasti vinogradarstva, a više od decenije je bio odgovoran za vinograde proizvođača šampanjca Moët & Chandon.
Svetski priznati ekspert i istraživač iz vinskog naučnog centra pri Univerzitetu u Novoj Gorici iz Slovenije, dr Gijom Antalik, istakao je uticaj klimatskih promena na evoluciju vinskih stilova. Njegovo istraživanje potvrđuje da klimatske promene utiču na svežinu i povećanje alkohola u vinima, a trendovi pokazuju da potrošači sve više preferiraju svežija vina sa manjim procentom alkohola. Preporučuje da se obrati pažnja na navodnjavanje i dane berbe, jer to može značajno da utiče na kvalitet pojedinih osetljivijih sorti grožđa.
Konsultant Đovani Bigot, koji je poznat po svom pristupu ,,Precizno vinogradarstvo” istakao je napore i značaj ulaganja „Tikveša” u digitalizaciju agrometeoroloških parametara za praćenje bolesti u vinogradima i merenja prisutnosti i količini vode, sa ciljem blagovremene intervencije na zaštiti vinograda. O samom projektu, kao i o naučnom pristupu „Tikveša” u proizvodnji kvalitetnog grožđa i vina govorio je poznati slovenački stručnjak dr Klemen Lisjak, koji već nekoliko godina sarađuje sa vinarijom na razvoju njenih istraživačkih kapaciteta i transfera novih znanja i praksi. U okviru konferencije predstavljeni su i izazovi sa kojima se suočavaju proizvođači grožđa u različitim vinskim regijama u Hrvatskoj, unikatnim vinima iz regije Zelen u Sloveniji, kao i iskustva pri uspostavljanju istraživačko-razvojnog centra za proizvodnju sajdera u Norveškoj.
Projekat „Otkrivanje ruralnog nasleđa: autohtona proizvodnja fermentisanih pića za lokalnu i ekološku održivost“ finansiraju Island, Lihtenštajn i Norveška, preko EEA i Norveški fond za grantove za regionalnu saradnju. Cilj projekta je podsticanje razvoja ruralnih područja, unapređenje zajedničkih istraživačkih kapaciteta i razmena znanja primenjenih na proizvodnji teroar vina i sajdera u odabranim područjima Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Norveške.
E2 portal
