Stručnjaci ukazuju na pretnje po zdravlje ljudi i planete i pozivaju vlade, kompanije i kreatore politike da krizu shvate ozbiljnije, pišu svetski mediji, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Planeta se suočava sa velikim krizama
Izveštaj grupe naučnika, okupljenih u Komisiji za Zemlju (Earth Commission), iznosi uznemirujuće dokaze da se planeta suočava sa rastućim krizama dostupnosti vode, opterećenja hranljivim materijama, održavanja ekosistema i zagađenja aerosolom, ističe Gardijan.
Studija, koja je objavljena u časopisu Nature 31. maja je, naglašava Gardijan, najambiciozniji pokušaj da se spoje vitalni znakovi zdravlja planete s indikatorima ljudskog blagostanja.
„Dosegli smo ono što nazivam tačkom zasićenja, odnosno gornju granicu biofizičkog kapaciteta Zemljinog sistema da ostane u svom stabilnom stanju. Približavamo se prelomnim tačkama, vidimo sve više i više trajnih oštećenja sistema za održavanje života na globalnom nivou“, poručuje jedan od vodećih autora studije, profesor Johan Rokštorm sa Potsdamskog instituta za istraživanje posledica klimatskih promena.
Komisija za Zemlju, koju su osnovale vodeće svetske istraživačke institucije, želi da analiza bude naučna okosnica sledeće generacije ciljeva i praksi održivosti, koje se protežu van trenutnog fokusa na klimu kako bi uključile druge indekse, uključujući i ekološku pravdu.
Studija postavlja niz „sigurnih i pravednih“ merila za planetu koji se, objašnjava list, mogu porediti s vitalnim znakovima ljudskog tela, gde se, umesto pulsa, temperature i krvnog pritiska, posmatraju indikatori kao što su protok vode, upotreba fosfora i prenamena zemljišta.
Merila se temelje na sintezi prethodnih studija univerziteta i naučnih grupa UN-a, kao što su Međuvladin panel o klimatskim promenama i Međuvladina naučno-politička platforma o bioraznolikosti i uslugama ekosistema, napisao je Gardijan, naglasivši da nova studija pokazuje da je situacija teška u gotovo svim kategorijama.
Pragovi Zemljinog sistema
Istraživači su se tradicionalno bavili efektima klimatskih promena ili gubitkom bioraznolikosti na samoj planeti, ali studija grupe naučnika Komisija za Zemlju označava pokušaj stručnjaka da identifikuje koji su to pragovi nakon kojih će ljudi pretrpeti značajnu štetu, ukazuje The Financial Times.
Istraživanje je identifikovalo osam pragova Zemljinog sistema, koji uključuju klimu, bioraznolikost, vodu, prirodne ekosisteme, korišćenje zemljišta i efekat đubriva i aerosola.
Navodi se da su ljudske aktivnosti gurnule ovih sedam pragova preko „sigurne i pravedne granice“ u zone rizika.
Prema istraživanju, između 50 i 60 odsto zemlje trebalo je da bude pokriveno uglavnom netaknutim ekosistemima, nivo koji je već probijen. Takođe je zaključeno da je upotrebu azota kao đubriva potrebno prepoloviti, kako bi se smanjio prekomerni rast biljaka i cvetanja algi na površinskim vodama i kako bi se smanjile emisije amonijaka i azotnih oksida.
Takozvani Zemljin sistem sastoji se od mnogih međusobno zavisnih procesa koji održavaju planetu stabilnom, ali kada se poremete, menjaju njegovu nastanjivost, tvrde naučnici i ističu da su različite granice zemaljskih sistema koje su navedene u istraživanju, „međusobno povezane“.
To, ukazuje londonski list, znači da bi prekoračenje sigurne granice za jednog moglo imati posredni efekat na druge.
Koautorka studije i profesorka s Nacionalnog univerziteta u Australiji Suemej Bai kaže da u „računanju ljudskih potreba i uticaja“, studija „pokazuje kako je zaštita planete neodvojiva od uspeha zajednice, društva i ekonomije“.
Klimatski prag
Godinama se svet fokusirao na ključni prag klimatskih promena – ograničavanje globalnog zagrejavanja na 1,5 stepen Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. Međutim, čak i na tom pragu, koji bi mogao da počne da probija u sledećih pet godina – milioni ljudi i dalje će se suočavati sa „značajnom štetom“, uključujući smrt, raseljavanje i nestašicu hrane i vode, ističe CNN, ukazujući na novi izveštaj Komisije za Zemlju.
Na 1,5 stepeni Celzijusa, autori su otkrili da bi više od 200 miliona ljudi još uvek moglo biti izloženo neviđenoj vrućini, a više od 500 miliona ljudi bilo bi izloženo dugoročnom porastu nivoa mora.
Istakli su da je ključni klimatski prag, na koji su se države obavezale Pariskim sporazumom 2015. godine, onaj koji bi osigurao „siguran i pravedan“ svet, trebalo da bude jedan stepen Celzijusa.
Međutim, prosečna temperatura planete Zemlje već je porasla za oko 1,2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, što je već izazvalo katastrofalne i smrtonosne klimatske i vremenske promene, uključujući ekstremnije toplotne talase, poplave i šumske požare koji su promenili krajolik.
Zato naučnici pozivaju vlade, kompanije i kreatore politike da krizu shvate ozbiljnije, jer su kritični klimatski pragovi probijeni, ostavljajući manje sigurnog, nastanjivog prostora za život na Zemlji.
Koautorka studije i istraživačica životne sredine na Univerzitetu u Amsterdamu Džoita Gupta kaže da je nauka o klimi ranije posmatrala uslove potrebne za održavanje stabilnosti planete, ali da je isključivala pravdu kao ključnu komponentu.
„Tvrdimo da nema sigurne planete bez pravde“, rekla je Gupta, naglašavajući da uključivanje pravde u granice Zemljinog sistema smanjuje značajnu štetu zajednicama i pojedincima. Ona kaže da je namera njihovog rada bila da pokuša da „pokaže da već postoji velika šteta (od zagrejavanja) na jednom stepenu (Celzijusa) i da je to pravednije od cilja od 1,5 stepeni“.
Gupta je rekla da žele da obezbede da države ovo shvate što je moguće ozbiljnije.
Veliki napor za rešavanje krize
Komisija za Zemlju i 51 autor nove studije ponudila je rezultate svog istraživanja, u nadi će vlade i kompanije razviti alate za usklađivanje svojih praksi sa naučno postavljenim pragovima radi sigurne i pravedne budućnosti čovečanstva, ukazuje Blumberg.
„Krajnja definicija pravde danas je pravo svakog ljudskog bića, posebno budućih generacija, da ima stabilnu planetu – da se rodi na planeti koja je barem jednako pogodna za život kao planeta na kojoj su rođeni njegovi ili njeni roditelji“, rekao je koautor sudije Rokštrom.
Autori takođe pozivaju na međunarodnu kompenzaciju siromašnijim zemljama za „gubitke i štete“ pretrpljene tokom ekstremnih vremenskih prilika, kao što je dogovoreno na prošlogodišnjim klimatskim razgovorima UN-a.
Obim napora koji je potreban za rešavanje ovih izazova je bez presedana, piše Blumberg, ističući kako će energetika, hrana, gradovi i drugi sektori zahtevati pokretanje novih ekonomskih i tehnoloških politika. Autori navode kako je neophodan „skok u našem razumevanju kako se pravda, ekonomija, tehnologija i globalna saradnja mogu unaprediti u službi sigurne i pravedne budućnosti“.
Fokusiranost na ljudske žrtve, koje su posledica klimatskih promena, pomaže da nova analiza bude konkretnija od pređašnjih sličnih istraživanja, rekla je Kim Kob, direktorka Instituta za životnu sredinu i društvo Univerziteta Braun, koja nije bila uključena u studiju.
Kazala je da više nema nejasnoća o nesrazmernim uticajima klimatskih promena na najranjivije i da je to „nešto što danas treba da nas vodi u donošenju odluka“.
E2 portal (Radio Slobodna Evropa)
