Biorazgradnja plastike korišćenjem insekata, konkretno, larve velikog brašnara – okosnica je zajedničkog pionirskog poduhvata preduzeća Belinda animals doo Beograd i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda. Njihovo inovativno rešenje jedno je od podržanih u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
Boris Vasiljev iz kompanije Belinda animals ističe za portal eKapija da plastični otpad predstavlja sve veće opterećenje za životnu sredinu, te se nameće potreba za pronalaženjem novih rešenja za njegovo uklanjanje. Prema njegovim rečima, godinama unazad je poznato da neke vrste insekata imaju sposobnost razgradnje različitih tipova otpada, a larve velikog brašnara (lat. Tenebrio molitor) mogu da razgrađuju plastiku, poput stiropora, polietilena, polivinil hlorida, poliuretana.
– Na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, koji je partner na projektu, ova vrsta insekata se gaji u laboratorijskim uslovima decenijama unazad. S obzirom na to da se radi o laboratorijskoj, samoodrživoj populaciji ovog insekta, u saradnji sa kolegama iz Instituta koji već imaju iskustvo i znanje u vezi gajenja TeM® larvi na različitim tipovima plastike (stiroporu i prijanjajućoj foliji za domaćinstvo), započeli smo projekat „Biorazgradnja plastike – formiranje inkubator centra (Faza I)“ – otkriva Vasiljev.
Prednosti korišćenja larvi u odnosu na bakterije i gljive
S obzirom na velike količine plastičnog otpada koje nastaju svake godine, kao i činjenicu da se veoma mali procenat reciklira, u svetu se razvija sve više rešenja za biorazgradnju plastike. Kako kaže naš sagovornik, u odnosu na biorazgradnju plastike u kojoj učestvuju neke bakterije i gljive, biorazgradnja plastike korišćenjem insekata je potpuno održiva za životnu sredinu i najisplativiji način biorazgradnje, za koji nisu potrebni nikakvi specijalni uslovi. Odnosno, larve jedu plastiku uz ostalu hranu, a uz pomoć mikroorganizama koji su u njihovim organima za varenje, potpuno je „prerade“ i koriste za svoj rast i razviće. Posle hranjenja, u larvama ne ostaju nikakve štetne materije, kao ni ostaci plastike. U njihovim izlučevinama (Frass) takodje nema ostataka plastike niti bilo kakvih štetnih materija. Ukoliko uzmemo primer stiropora (Polistiren), ukoliko ga pojedu larve, potpuno će ga „svariti“, a ukoliko ga uklanjamo uobičajenom metodom – spaljivanjem, po 1 kg stiropora u atmosferu se oslobodi oko 3,96 kg eCO2.
– Što se tiče korišćenja TeM® larvi, prednost je što se njihove populacije gaje na malom prostoru, lako dostupnoj hrani (pšenične mekinje, ljuspice žitarica, organski otpad…), bez upotrebe aditiva, pesticida, antibiotika, bez velikog utroška vode i energije i uz veliko smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) – napominje Vasiljev.
Do kraja godine trajaće faza intenzivnog razmnožavanja legla. U okviru projekta nabavljene su prve četiri klima komore za uzgoj larvi, dok će dodatnih šest stići u periodu jun-septembar. Najveći izazov u realizaciji projekta je da TeM® larva ne može da se hrani samo plastikom.
– Prilagođavamo sastav supstrata i sadržaj plastike da bismo dobili brzo razmnožavanje larvi, zdravu populaciju i što veću razgradnju, odnosno da larve pojedu što više plastike. I da sve to bude prilagođeno skromnijim ambijentalnim uslovima za uzgoj u okviru poljoprivrednih gazdinstava – kaže Vasiljev.
Potrebno dozvoliti upotrebu insekata u ishrani životinja
Naš sagovornik napominje da su TeM® larve – Tenebrio molitor bogate proteinima (45-60% suve mase), mastima (30-45% suve mase), vitaminima, omega 3,6 i 9 masnim kiselinama, vlaknima i mineralima. Kako kaže, ove larve su odličan izvor proteina, te se mogu koristiti kao hrana za životinje, koja predstavlja ključnu kariku u lancima ishrane.
– Nutritivni sastav ovih larvi je mnogo bolji od nutritivnog sastava ostalih komponenti animalnih hraniva, pa se kod životinja koje se hrane TeM® larvama ostvaruje i bolji prirast i bolje zdravstveno stanje. S druge strane, druga animalna proteinska hraniva za ishranu životinja iziskuju korišćenje velikih površina za njihovo gajenje, trošenje velike količine energetskih resursa i vode, uz istovremeno znatno povećanu emisiju GHG – kaže Vasiljev dodajući da u Srbiji trenutno ne postoje zakonske regulative koje se odnose na upotrebu insekata u ishrani životinja: – Očekujemo da će vrlo brzo doći do usklađivanja sa EU uredbama. Za sada TeM® može da se koristi samo na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. Mislim da je potrebno što pre dozvoliti upotrebu insekata u ishrani životinja.
Potencijalni korisnici TeM® larvi su individualni poljoprivrednici, uzgajivači živine, svinja, ribe, kao i ratari, povrtari i voćari zbog frasa, kvalitetnog organskog đubriva, a u budućnosti i fabrike hrane za životinje.
– Ovaj projekat, kao i svaka nova i neuobičajena ideja, u prvom trenutku će među potencijalnim korisnicima verovatno naići na otpor. Međutim, očigledne prednosti korišćenja TeM® larvi će privući dovoljan broj farmera za uspostavljanje inicijalne mreže farmi ove vrste insekata, a kada govorimo o doprinosu životnoj sredini, procenjeno je da bi sprovođenjem ovakve inicijativa na samo jedan odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte bilo 348.430 tona u periodu od 20 godina – zaključuje Vasiljev.
E2 portal (eKapija)
