Biogasna potrojenja su najskuplja za instalaciju, ali daju pet do šest puta više energije od solarnih elektrana, a u poređenju sa mini hidroelektranama i četiri puta više energije po instalisanom megavatu godišnje, rekao je juče predsednik Udruženja Biogas Srbija, Danko Vuković.
On je na panelu o biogasu kojeg je organizovalo Udruženje Biogas Srbija, rekao da stalna proizvodnja tog gasa u takvom postrojenu značajno poboljšava kvalitet elektro-energetskog sistema.
„Jedno biogasno postrojenje košta oko 3,5 miliona evra za instalisanu snagu od jednog megavata“, rekao je Vuković.
Objasnio je da se sirovine koje se prerađuju za proizvodnju biogasa dalje koriste kao đubrivo na njivama i tako se zaokružuje proces proizvodnje.
Po njegovim rečima, sirovina za biogas je isključivo otpad iz prerađivačke industrije peteljke grožđa od proizvodnje vina, ili otpaci šećerne repe, odbačeni zaleđeni grašak ili bilo koji biljni otpad.
„U Srbiji postoji 35 gasnih elektrana čija je snaga 35 megavata. Pored elektrana koje su u funkciji, između 70 i 80 elektrana je u u raznim stadijumima izgradnje, neke tek u fazi projektovanja, neke u fazi dobijanja upotrebnih dozvola“, rekao je Vuković.
Rekao je da to znači da se u narednih nekoliko godina može očekivati da će u Srbiji biti biogasnih elektrana sa oko 100 megavata instalisane snage.
Kada bi u Srbiji postojalo 200 do 300 takvih elektrana, moglo bi da se zadovolji 50 odsto potreba za prirodnim gasom, rekao je Vuković.
Za sada, vlasnici tih elektrana su uglavnom velika poljoprivredna gazdinstva koja imaju velike količine otpada i cilj da regulišu pitanje njegovog odlaganja. Dobijanje električne energije im je samo dodatna korist kada se otpad odlagže na ekonomski isplativ način.
Država subvencioniše izgradnju postrojenja kroz „fid-in tarife“, ali su, kako je ukazao Vuković, oone i dalje izuzetno niske i trebalo bi da budu veće.
To bi, po njegovim rečima, značilo i razvoj pravne regulative, jer bi ministarstva poljoprivrede i ekologije mogla da zakonski reše pitanje odlaganja otpada da bi proizvođači mogli da na ispravan način odlažu otpad i tako doprinesu proizvodnji biogasa.
„Hrvatska iako ima daleko manje obradive zemlje od Srbije, a ima nekoliko puta više biogasnih postrojenja. Slovenija je lider po broju postrojenja, iako je geografski najmanja (u ovom regionu), a Italija ima daleko najveće potencijale za biogas, dok je u celoj Evropi Nemačka apsolutni lider sa oko 10.000 postrojenja“, rekao je Vuković.
Istakao je da se sada Udruženja Biogas Srbija bori da se zakonski reguliše upotreba biometana u gasnom sistemu, jer je to veliki neiskorišćeni potencijal.
„Zasad biogasna postrojenja u Srbiji ne mogu da upumpavaju biometan u mrežu jer za to ne postoji zakonski okvir. Kada to bude izvedeno, to će značiti mnogo veću efikasnost u korišćenju toplotne energije, a u selima će električna i toplotna energija moći nesmetano da se koriste“, rekao je on.
Za proizvodnju biogasa kao bazna sirovina može se koristiti čvrsti i tečni stajnjak sa farmi, ostatci iz primarne polјoprivredne proizvodnje repe, silaže kukuruza i trave, sirka, organski klanični otpad, otpad iz prehrambene industrije mlekara, šećerana, industrije celuloze, prerade voća, alkohola, pivara, vinarija, mogu se koristiti i komunalne otpadne vode, „komunalne organske frakcije otpada“ biorazgradivi otpad iz parkova i bašti, hrana kojoj je istekao rok trajanja iz restorana, hotela, supermarketa, menzi, kao i drugo.
E2 portal (Beta)
