Stambena zajednica, koju čine tri zgrade u Nišu, instalirala je solarne panele na svojim krovovima koji će joj omogućiti da proizvede dovoljno električne energije da pokrije zajedničku potrošnju struje. Na ovaj način model prozjumera i proizvodnja zelene energije za sopstvenu potrošnju posle domaćinstava počinje da osvaja i zgrade.
Stambena zajednica iz Niša je druga koja je dobila status prozjumera ili kupca-proizvođača, posle zgrade iz Pančeva, ali u suštini predstavlja prvu pravu stambenu zajendicu koja proizvodi struju za sopstvenu potrošnju. Naime, u Pančevu je stambena zajednica bila način da jedan od stanara proizvodi energiju za svoje potrebe, dok će u Nišu tri zgrade sa 134 stanova i oko 400 stanara proizvoditi struju koju će koristiti svi.
Solarni paneli snage 74,5 kW i tri punjača za električna vozila sa četiri mesta za punjenje, pojedinačne snage 22 kW instalirani su u okviru projekta “Fotonaponska solarna elektrana sa punjačima za električna vozila – stambeni kompleks Magdon Niš” koji su sproveli Centar za održivi razvoj energetike (CORE) i stambena zajednica Patrisa Lumumbe 49, 51, 53 Niš. Mentor projekta bila je organizacija Eneca.
Vrednost investicije, kako kažu u Centru, je bila skoro 94.000 dolara uz donaciju od 40.000 dolara u okviru projekta „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji, koji finansira Vlada Japana, a sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa ministarstvima rudarstva i energetike, i zaštite životne sredine.
Mašinski inženjer Boban Starinac, direktor Centra, kaže za Balkan Green Energy News, da će se investicija u Nišu stanarima isplatiti za 4-5 godina, a bez donacije i punjača bi period otplate bio 7-8 godina. On ističe da ove tri zgrade imaju veću zajedničku potrošnju od proseka i da od visine te potrošnje i zavisi povraćaj investcije.
Računice pokazuju da bez donacija ili neke druge subvencije zgrada sa prosečnom zajedničkom potrošnjom struje može instaliranje solarnih panela da isplati za 9-11 godina, a vek trajanja solarnih sistema je 25 godina.
U Centru kažu da je cela procedura isntaliranja solarnih panela i dobijanja statusa prozjumera, koji bi ubrzo trebalo i zvanično da se okonča, prošla bez većih problema i uz odličnu saradnju sa stručnjacima iz Elektrodistribucije Srbije (EDS). U tome je svima u ovom procesu pomoglo i iskustvo prve stambene zajednice iz Pančeva, što govori da se sve zainteresovane strane polako uhodavaju.
Starinac kaže da nije bilo problema ni sa stanarima tri zgrade, iako je trebalo neko vreme da bi shvatili šta je cilj celog projekta. Bili smo tu da odgovorimo na sva njihova pitanja, i to je razrešilo njihove nedoumice, dodaje on.
I upravnica stambene zajednice Vesna Rajski je prepoznala ideju i svojom proaktivnošću značajno doprinela da se solarni paneli isntaliraju.
Značaj ovog projekta ogleda se u tome što će biti primer za druge stambene zajednice koje žele da koriste energiju iz obnovljivih izvora kroz instaliranje solarnih elektrana i punjača za električna vozila, kažu u Centru.
Oni posebno ističu ugradnju punjača što je bio inovativni deo ovog projekta i podsećaju da je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u proceduri usvajanja, predviđeno da svaka novoprojektovana zgrada ima instalirane punjače.
Projektovana godišnja proizvodnja solarne elektrane bi trebalo da iznosi oko 73 MWh i zbog proizvodnje na mestu potrošnje, smanjiće i termičke gubitke koji se javljaju prilikom prenosa električne energije za 11 MWh na godišnjem nivou.
Osim finansijske koristi za stanare, najznačajniji direktan efekat projekta je godišnje smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 71,4 tone.
Tokom projekta je obavljena i obuka dvojice polaznika za poslove održavanja i praćenja rada solarne elektrane. Tako je rešen i problem koji se mogao pojaviti u korišćenju ove solarne elektrane, s obzirom da su instalacija solarnih panela, ali i njihovo održavanje, poslovi koji su sve traženiji, ne samo u Srbiji i regionu, nego i u Evropi.
Preventivno održavanje i monitoring rada solarne elektrane se sastoji od praćenja rada elektrane, periodičnog vizuelnog pregleda panela (zaprljanost, fizička oštećenja), praćenja optimalnih parametara preko smart meter uređaja, ističu u Centru za održivi razvoj energetike.
E2 portal (Balkan Green Energy News)
