Čovečanstvo je proizvelo preko 9,5 milijardi metričkih tona plastike. To je preko jedne metričke tone, po svakom od 7,9 milijardi stanovnika Zemlje. Ta plastika ne nestaje, piše CNBC.
„Sva plastika koju smo ikada proizveli od nastanka materijala je još uvek ovde. Ako se i sami sećate male igračke s kojom ste se igrali kada ste bili dete, ona je još uvek tu negde. Sećate se onog poklopca šolje za kafu koji ste uzeli pre 10 godina? I on je još uvek ovde negde “, rekao je Dejvid Kac, osnivač i predsednik Plastik Banke, kompanije koja pokušava da primeni sisteme za reciklažu plastike u zemljama u razvoju.
Globalno, samo oko 9% plastike se reciklira. Ali to generalno nije zato što tehnologija recikliranja nedostaje. Obično je to zato što nije ekonomski izvodljivo sakupljati, čistiti i sortirati plastični otpad – barem ne u SAD, gde je nova plastika jeftinija.
Kac je rekao da je pronašao način da ekonomija funkcioniše u zemljama u razvoju u kojima posluje Plastik Banka, uključujući Brazil, Egipat, Indoneziju i Filipine.
Formula uspeha Platik Banke
Plastik Banka je profitno društveno preduzeće osnovano i sa sedištem u Vankuveru, Britanska Kolumbija, koje gradi ekosisteme za reciklažu u nerazvijenim zajednicama u nastojanju da se bori protiv zagađenja plastikom u okeanima, kao i visokog nivoa siromaštva u zemljama u razvoju.
Partnerske kompanije Plastik Banke pomažu u finansiranju neformalnih napora za prikupljanje otpada u jednoj ili više zemalja u kojima posluje. Lokalni sakupljači plastike sakupljaju plastiku u svom području. Ta plastika bi inače mogla da završi u okeanu, pošto organizacija radi u zajednicama u krugu od 50 kilometara od plovnog puta.
Ovi neformalni radnici na otpadu često čiste i sortiraju svoj materijal pre nego što ga odbace u sabirne centre za plastiku, gde se meri plastika i šalje lokalnim prerađivačima. Tamo se dalje sortira i secka na ljuspice. Lokalni prerađivači mogu pretvoriti pahuljice u pelete ili ih poslati u inostranstvo da se pretvore u pelete. Neki od partnera Plastik Banke zatim kupuju reciklirani materijal po ceni za upotrebu u svojim novim proizvodima.
Sakupljači plastike su plaćeni za tržišnu vrednost materijala, plus premiju koju Plastik banka obezbeđuje, omogućavajući nekima od najsiromašnijih na svetu da se izdržavaju samo od prikupljanja plastike.
„Novac koji zarađujemo od sakupljanja plastike koristimo za izdržavanje svakodnevnih potreba naše porodice i za plaćanje školarine naše ćerke“, rekla je Atmavati, sakupljačica otpada u Indoneziji koja sakuplja i sortira plastiku sa svojim mužem.
Plastik banka takođe nije bez profita. Kac je rekao da kompanija procenjuje da će ove godine posao sa reklažom plastike doneti Banci 60 miliona dolara prihoda.
Na kraju krajeva, sve ovo funkcioniše jer je jeftinije platiti neformalnim radnicima i radnicima sa niskim platama u zemljama u razvoju da sakupljaju i recikliraju plastiku nego plaćati opštinsku infrastrukturu za reciklažu u bogatijim zemljama. Iako reciklirana plastika i dalje generalno košta više, partneri Plastik Banke, kao što su proizvođač sredstava za čišćenje SC Džonson i nemačka multinacionalna kompanija za potrošnu robu Henkel, spremni su da plate premiju za zelene akreditive.
Krediti za plastiku
Ali samo oko 20% partnera Plastik Banke zapravo kupuje recikliranu plastiku za upotrebu u novim proizvodima. Ostalih 80% uzimaju kredite, koji imaju za cilj da pomognu u nadoknadi njihove nove proizvodnje plastike finansiranjem napora za reciklažu u zemljama u kojima posluje Plastik Banka.
Obe vrste partnerstava podržavaju sakupljanje i reciklažu otpada, ali Aliks Grabovski, direktorka za nauku o plastici i materijalima u Svetskom fondu za divlje životinje, rekla je da je daleko bolje koristiti recikliranu plastiku, a ne plaćati kompenzacije.
„Moramo da se uverimo da krediti za plastiku ne omogućavaju uobičajeno poslovanje. Zaista želimo da vidimo da kompanije prvo zaista čiste svoju kuću, zar ne? Gledaju u svoj portfelj, prave smanjenja i rade na stvarima kao što je ponovna upotreba i razmišljaju o promeni na odgovorne izvore plastike koja im je potrebna pre nego što pogledaju nešto poput kredita “, rekla je Grabovski.
Ceo koncept kredita za plastiku je stvoren po ugledu na tržište dobrovoljnih kredita za ugljenik i kompenzaciju, koje je dugo bilo mučeno sa pitanjima efikasnosti.
Kao i kod Plastik Bank, rePurpose-ovi partneri generišu kredite finansiranjem projekata oporavka i recikliranja plastike uglavnom u zemljama u razvoju. Dok Plastik Banka radi isključivo sa neformalnim radnicima na otpadu, RePurpose radi sa raznim partnerima u zemlji kako bi se pozabavili prazninama u lokalnoj infrastrukturi za upravljanje otpadom.
RePurpose takođe pomaže brendovima da identifikuju kako mogu da smanje upotrebu nove plastike ili koriste alternativne materijale za pakovanje, ali za razliku od Plastik Banke ne prodaje recikliranu plastiku.
Kompanije koje uzimaju kredite od Plastik Banke i kompanije rePurpose mogu biti sertifikovane kao Plastic Neutral ili Plastic Net-Zero, što znači da uklanjaju onoliko plastike iz okoline koliko i proizvode. Ali se mnogi protive ovakvim terminima, pozajmljenim žargonom sa tržišta karbonskih kredita za koji je Grabovski rekla da obmanjuju.
„Dakle, ako ste kupili plastični proizvod i na njemu je pisalo da je plastično neutralan, kako biste to protumačili? Da li mislite da to znači da ovaj proizvod nema uticaja? Zato što to nije tačno. 99% plastike je napravljeno od fosilnih goriva. To utiče na našu klimu. To utiče na zajednice širom sveta. A činjenica da je neko očistio taj komad ne negira sve ove druge uticaje životnog ciklusa “, objasnila je Grabovski.
Šta nam donosi budućnost u borbi sa plastikom
Grabovski je rekla da iako krediti mogu biti deo većeg rešenja, rešavanje punog obima krize plastičnog otpada mora uključivati regulatorne promene.
„Dakle, umesto da se zaista fokusiramo na dobrovoljne inicijative kao što su krediti, koji su svi dobrovoljni, želimo da vidimo da se kompanije zapravo zalažu za obavezne mere, kao što je proširena odgovornost proizvođača“, rekla je Grabovski.
Zakoni o proširenoj odgovornosti proizvođača imaju za cilj da učine proizvođače odgovornim za uticaj na kraj životnog veka njihovog proizvoda, tako što će troškove odlaganja i prerade uračunati u prvobitnu cenu. Neke države, uključujući Mejn, Oregon, Kolorado i Kaliforniju, već imaju EPR zakone o knjigama za plastičnu ambalažu, kao i zemlje širom Evrope.
Mnogi se nadaju da će ovakve politike biti podstaknute Globalnim sporazumom o zagađenju plastikom, o kome se trenutno pregovara nakon što su UN prošle godine glasale za stvaranje pravno obavezujućeg međunarodnog sporazuma za okončanje zagađenja plastikom.
„To je dobar početak. Potrebno je još više. Više politike treba da se promeni. A mi se borimo protiv Nafte koja zagađuje. Dakle, ima mnogo posla da se uradi. Na kraju krajeva, fosilna goriva su gradivni blokovi plastike, a kako svet prelazi na obnovljivu energiju, plastika će postati najveći pokretač globalne potražnje za naftom. Imajući ovo na umu, ne možemo sebi priuštiti da zanemarimo bilo koje moguće puteve za napredak, uključujući novo tržište plastičnih kredita koje Plastik Bank i RePurpose pomažu u stvaranju“, rekao je Kac.
E2 portal (Energija Balkana)
