Pre osam godina švajcarski avion Solar impuls 2, koji leti isključivo na solarni pogon, poleteo je iz Abu Dabija na put oko sveta bez ijedne kapi goriva. Svet je obišao u 16 etapa i ponovo sleteo u Abu Dabi 26. jula 2016. godine.
To je jedna od prvih letelica koja je po svojoj konstrukciji i pogonu potpuno drugačija od konvencionalnih letelica, naglašava Petar Vojinović, gost Jutarnjeg programa RTS.
„Poput nekadanjih pionira koji su leteli oko sveta balonom, pokušali su da to izvedu, kako tehničko-tehnološki, dakle u projektovanju same letelice, tako i da provedu u vazduhu između 11 i 16 dana iz etapa. U drugoj verziji ove letelice odjednom“, objašnjava Vojinović.
Namera konstruktora ovih letelica je bila da se pokaže da je moguće potpuno zanemariti način pogona koji je u istoriji avijacije postoji od njenog nastanka, a to su motori sa unutrašnjim sagorevanjem i mlazni motori koji imaju rezerve snage i mogu da omoguće prevoz tereta i putnika, ali njihova mana je da emituju CO2 i njihov pogon je relativno skup i zavisi od cene nafte na tržištu.
„Ove letelice su bazirane na fotoelektričnim ćelijama koje prikupljaju sunčeve zrake i akumuliraju ih u baterije. Iz ugla konstrukcije, te letelice su veoma lagane kako bi bile što efikasnije u toj jednačini lebdenja iznad atmosfere, na visinama od dvadesetak kilometara, pa i više, kako bi se izbegao uticaj vetrova i vremenskih prilika u atmosferi. Oni, kada se izdignu iznad tih visina, imaju manji otpor vazduha, vazduh je ekstremno ređi, ali one moraju biti ekstremno lake“, dodaje urednik sajta Tango siks.
Njihova najveća mana je upravo to što ne mogu da prevoze bilo kakav teret. Međutim, dokazuju da postoje mogućnosti da te tehnologije i sama fizika letenja postanu uobičajene.
Još uvek u eksperimentalnoj fazi letelica na solarni pogon
Ovo su još uvek eksperimentalni letovi, a tehničko-tehnološki ovo su rizičniji materijali i strukture namenjeni isključivo za ovu upotrebu. Lete jako visoko, imaju neke bezbednosne mere, ali je rizik u tim pionirskim letovima bio uračunat. Napravljene su i bespilotne letelice koje lete iznad 20 kilometara koje mogu da ostanu u vazduhu, i ostajale su, 15 do 20 dana bez sletanja.
Ove letelice bez posade, navodi Vojinović, nazivaju i pseudosatelitima. Pri malim brzinama mogu biti neka vrsta stacionarnijih objekata koji podsećaju na satelite i mogu da nose repetitore za mobilnu telefoniju ili internet.
„Dakle, letelice sa krilom koje nemaju posadu a imaju fotoelektrične ćelije mogu da se iznad jedne tačke ili rejona zadrže danima. U pojedinim slučajevima mogu da emituju internet, telefoniju i da vrše nadzor“, ističe gost Jutarnjeg programa.
Avio-kompanije još ne razmatraju ovu problematiku, jer su svesne da baterije nisu opcija za komercijalne letove najmanje za još jednu deceniju, s obzirom na to da je njihov korisni i plaćeni teret prevelik za let na baterije.
„Ali su proizvođači motora za putničke avione adaptirali svoju tehnologiju da ti motori koriste biogoriva i ekološka goriva koja se dobijaju iz biomaterijala“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Petar Vojinović, urednik portala Tango siks.
Avioni na baterije
Već godinama postoje avioni kojima su motori sa unutrašnjim sagorevanjem zamenjeni baterijama. U Sloveniji postoji kompanija Pipistrel koja proizvodi male sportske avione od kompozita. To je prva kompanija na svetu koja je uspela da sertifikuje kod evropskih regulatornih vazduhoplovnih vlasti letelicu dvosed za obuku pilota na baterije. Međutim, kao i kod automobila na električni pogon, problem je dužina trajanja baterije, tako da ti avioni nisu sposobni za duže letove, već negde oko sat vremena mogu da provedu u vazduhu.
E2 portal (Energija Balkana)
