Niko na planeti nije ostao netaknut posledicama klimatskih promena, od porasta temperature i nivoa mora do većeg zagađenja vazduha, voda ali i suša koje ugrožavaju bezbednost vode i hrane. One nisu ravnomerno raspoređene, kao što je i slučaj sa zagađenjem. Na pitanje gde je najbolje živeti u 2023. godini, kako bi se izbegli efekti klimatskih promena teško je dat precizan odgovor. Ipak, sajt Zemlja (earth.org) naveo je najbolje zemlje za život prema tri kategorije: geografske prednosti, ublažavanje/zaštita i prilagođavanje. Jedan od zaključaka je da je dobro živeti u Skandinaviji.
Geografske prednosti
Rad koji je objavio Univerzitet Anglia Ruskin u Ujedinjenom Kraljevstvu identifikovao je pet zemalja na geografskim lokacijama sa „povoljnim početnim uslovima“ koji bi im mogli omogućiti da budu manje pogođeni posledicama klimatskih promena: Novi Zeland, Island, Velika Britanija, Australija i Irska. Rezultati su zasnovani na analizi nosivosti zemalja – odnosi se na prosečnu veličinu populacije vrste u određenom staništu, izolaciju i samodovoljnost.
Sve zemlje, osim Velike Britanije imaju malu populaciju, veliki deo poljoprivrednog zemljišta i direktan pristup morima. To ukazuje na to da su bogati u pogledu prehrambenih resursa.
Kada je reč o izolaciji, ovih pet zemalja su uglavnom odvojene od gusto naseljenih kopnenih masa. Prema studiji, razlog zbog kojeg će izolovane zajednice verovatno biti „čamci za spasavanje“ zasniva se na pretpostavci da će globalizacija biti preokrenuta kada temperatura poraste, što će izazvati ekonomsku depresiju i socijalne nemire. Stoga, u ovom najgorem slučaju, izolovane zemlje imaju tendenciju da budu manje pogođene ekonomskom i socijalnom nestabilnošću susednih zemalja.
U pogledu samodovoljnosti, navedene zemlje uglavnom imaju obilje obnovljive energije i neobnovljivih izvora energije, što pokazuje njihov veliki potencijal da budu energetski nezavisne.
Ublažavanje/zaštita klime
Prema Indeksu učinka klimatskih promena (CCPI), prve tri zemlje koje vode u zaštiti klime su sve skandinavske: Danska, Švedska i Norveška, dok je Velika Britanija na četvrtom mestu. Ovaj indeks je određen naporima zemalja na smanjenju emisije gasova staklene bašte, usvajanju obnovljivih izvora energije, korišćenju energije na efikasan i odgovoran način i uvođenju klimatskih politika.
Zanimljivo je da prethodne četiri navedene zemlje sa najvećom geografskom prednošću nisu posebno visoko rangirane kada su u pitanju politike i akcije ublažavanja klimatskih promena. U stvari, Australija je ocenjena kao veoma nedovoljna od strane Klajmat ekšn treker (Climate Action Tracker), i jedna je od najgorih u svetu jer njena klimatska politika nije kompatibilna sa Pariskim sporazumom. Kada bi se ostale zemlje ponašale kao Australija temperature bi porasle sigurno četiri stepena što je gotovo tri puta više od plana.
Prilagođavanje klimi
Postoji pretpostavka da je nivo ugroženosti zemlje suočenoj sa klimatskim promenama u direktnoj korelaciji sa njenom izloženošću fizičkim faktorima klimatskih promena, što dovodi do zaključka da su najranjivije zemlje izložene većini fizičkih pretnji. Iako je to tačno u većini slučajeva, još uvek ima mnogo zemalja koje doživljavaju fizičke pretnje, ali su manje podložne klimatskim promenama.
Prema Indeksu učinka klimatskih promena, Japan je četvrta zemlja koja je najviše pogođena klimatskim promenama, s obzirom na učestalost i ozbiljnost prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi i cunami. Ipak, indeks ND-GAIN iz Notr Dam global adaptejšn (Notre Dame Global Adaptation Initiative), koji proučava ranjivost zemlje na klimatske promene i njenu spremnost da poboljša otpornost, rangira Japan kao 17. najbolji među svim zemljama na svetu. Drugim rečima, dok će se ostrvska država verovatno suočiti sa pogoršanim posledicama klimatskih promena, pokazalo se da su bolje i spremnije da se prilagode kako bi se oporavile.
Svih pet skandinavskih zemalja – Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska – takođe se nalaze u prvih 10 ND-GAIN indeksa. Iako to nisu zemlje koje su najviše pogođene klimom, izveštaj ih stavlja u sredinu globalne rang liste u smislu fizičke izloženosti, jer temperature u Arktičkom krugu rastu dvostruko brže od ostatka sveta, što dovodi do porasta nivoa mora nivoa.
E2 portal (N1)
