Banke koje se prijave na Net-Zero Banking Alliance (NZBA) obavezuju se da će uskladiti svoje kreditne i investicione portfelje sa ciljem postizanja neto nute emisije do 2050. godine, piše Blumberg.
To je hitna potreba, s obzirom da je Zemlja sve toplija, a cilj ograničavanja globalnih temperatura na 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa se čini sve teže dostižnim.
Ali, realnost je da su najveći finansijeri snabdevanja energijom sveta daleko od ispunjavanja svojih obaveza. Mnogi od njih su članovi NZBA. Blumberg je pisao da je većina banaka koje su članovi NZBA obezbedila manje finansiranja za niskougljenične energetske kompanije i projekte nego za fosilna goriva koja zagrevaju planetu.
Cilj je da se do 2030. postigne odnos 4 prema 1 — pri čemu se 4 odnosi na deo sa niskim sadržajem ugljenika. Na kraju 2021. njihov prosečan odnos je bio 0,92 prema 1. Od 126 NZBA banaka koje je pregledao BNEF, NatVest Group Plc se isticao sa 5,5.
Naterati banke NZBA da ispune svoje obećanje je samo „izazov broj jedan“, rekao je Adair Turner, bivši finansijski regulator Sitija u Londonu, koji sada predsedava Komisijom za tranziciju energije. Drugi zadatak je zahtevati od zajmodavaca van alijanse, posebno u zemljama u razvoju, da preduzmu mere za smanjenje emisija, rekao je on.
JPMorgan Chase&Co, najveća američka banka je 2021. imala bankarski odnos snabdevanja energijom od 0,7 prema 1. To je bilo nešto lošije od Citigroup Inc. i Bank of America Corp, ali bolje od Vells Fargo&Co, sa odnosom 0,4 prema 1, pokazuju podaci do kojih je došao BNEF. BNP Paribas SA je bio najbolji od 10 najvećih banaka, sa 1,7 prema 1. Nijedan od 10 najvećih finansijera nije bio ni blizu cilja 4 prema 1.
Sredstva za niskougljenične izvore u odnosu na fosilna goriva
Banke NZBA obezbedile su finansiranje snabdevanja energijom u ukupnom iznosu od 1,2 biliona dolara u 2021. godini, pri čemu je 585 milijardi dolara otišlo na niskougljeničnu energiju, a 636 milijardi dolara je namenjeno fosilnim gorivima. Na osnovu ovih cifara, BNEF je došao do proseka bankarskog odnosa snabdevanja energijom (ESBR) od 0,92 prema 1. Taj odnos je veći od proseka za sve banke u izveštaju koji iznosi 0,81 prema 1. Prosečan ESBR za banke koje nisu u alijansi bio je znatno niži: 0,64 prema 1.
Za svoju studiju, BNEF je ispitao zajmove, obveznice, vlasnički kapital i finansiranje projekata koji su odobreni za energetski sektor i druge relevantne izdavaoce. BNEF je zatim primenio nešto što naziva faktorom prilagođavanja, na svaku od više od 2.895 ovlašćenih kompanija. Time je izmerio iznos sredstava koja su prikupljena za energiju sa niskim sadržajem ugljenika u odnosu na sredstva za fosilna goriva od 1.142 finansijske institucije.
Ekološki aktivisti: Banke treba da prestanu da finansiraju fosilna goriva
Klimatski aktivisti svake godine postaju sve kritičnije nastrojeni prema bankama, jer globalno zagrevanje izaziva haos širom sveta: smrtonosne poplave u Indiji i drugim zemljama i dugotrajne suše u Evropi i drugim regionima.
Iako su se izvršni direktori finansijske industrije u više navrata obavezali da će smanjiti svoj ugljenični otisak i težiti nultim ciljevima, čini se da se svake nedelje pojavljuje sve više vesti koje pokazuju da rade upravo suprotno.
„Još uvek možemo da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepen Celzijusa, ali banke će nas izneveriti – osim ukoliko ne preispitaju svoje prakse davanja zajmova i osiguranja“, rekla je Lusi Pinson, osnivačica i direktorka ekološke neprofitne organizacije Rekleim Fajnans.
Banke mogu da usvoje „koliko god žele ciljeva dekarbonizacije, ali će nastaviti da pogoršavaju klimatsku situaciju, sve dok njihova podrška kompanijama koje koriste fosilna goriva ne bude uslovljena prekidom razvoja novih projekata uglja, nafte i gasa i smanjenjem proizvodnje do 2030.“, rekla je ona.
JPMorgan, najveći svetski jemac energetskih poslova, ističe da analize BNEF-a isključuju poreski kapital, koji predstavlja sve veći udeo u finansiranju projekata u SAD. Banka sa sedištem u Njujorku saopštila je da je izdvojila više od pet milijardi dolara finansiranja od poreskog kapitala u 2021. godini.
To bi podiglo njegov ESBR na 0,8 prema 1.
Banka tvrdi da će se, ubuduće, korišćenje poreskog kapitala gotovo sigurno povećati, s obzirom na prošlogodišnje usvajanje Zakona o smanjenju inflacije američkog predsednika Džoa Bajdena.
Iz JP Morgan napominju da su mnoge klimatske odredbe u okviru ovog zakona od velikog značaja i da otvaraju novi teren u politici poreskih kredita, kao i da će dovesti do više niskougljeničnih projekata.
E2 portal (Energija Balkana)
