Iako je moguće daleko više u Srbiji se reciklira do pet odsto građevinskog materijala. Sa većim procentom reciklaže umanjile bi se količine građevinskog otpada, a smanjilo bi se zagađenje vazduh ugljen dioksidom.
U Srbiji je poslednjih godina veliki broj gradilišta. Grade se pretežno stambene zgrade i tržni centri. Tu su do juče bili neki potpuno drugi objekti: magacini ili porodične kuće, propale fabrike ili zgrade niske spratnosti čijim je rušenjem ostala hrpa đubreta koje je završilo na na deponijama i smetlištima.
U našoj zemlji reciklira se samo pet odsto građevinskog otpada. Nasuprot nama, koji i u 2022. drugoj stojimo u mestu kada je reč o reciklaži u građevinarstvu, procenjuje se da je u Engleskoj u periodu od 1999. do 2005. polovina otpada nastalog nakon adaptacije i rušenja bila reciklirana.
S obzirom na to da se u Beogradu, gde se generišu najveće količine, planira recikliranje 40 odsto građevinskog otpada i otpada od rušenja do kraja decenije, postoje naznake da će se stanje i kod nas promeniti na bolje. No, nije u pitanju samo tema kapacitet reciklažnih postrojenja.
„Iako su reciklirane sirovine u građevinarstvu jeftinije nego novi materijali, stanovnici Srbije ih često izbegavaju, misleći da su opasne, kancerogene ili radioaktivne“, ističe Ana Momčilović, ekspertkinja za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju i predavačica na Beogradskoj politehnici.
95 odsto otpada nije opasno
To prema njenim rečima nije slučaj. Ona navodi da prema Evropskom katalogu otpada, 95 odsto otpada iz građevinske industrije nema karakteristike opasnog otpada kao što su kancerogenost i radioaktivnost, zapaljivost i reaktivnost.
Kroz korišćenje recikliranog čelika moguće je smanjenje ugljeničnog otiska pri izgradnji višespratnica od čak 60 odsto.
Građevinski sektor je među glavnim uzročnicima klimatskih promena – odgovoran za 40 odsto godišnjih emisija ugljen-dioksida, od toga 27 odsto nastaje pri operativnim aktivnostima, a ostatak od 13 odsto je rezultat ekstrakcije i proizvodnje građevinskih materijala, njihovog transporta do gradilišta, dopremanja opreme i u suštini celokupnog procesa građenja.
U studiju u kojoj je analizirano ublažavanje ugljeničnog otiska u kojoj je ulestvovala i Ana Momčilović došl se do saznanja da emisije ugljenika mogu da se smanje između 12,5 i 30 odsto ako se dom gradi od recikliranih sirovina u poređenju sa novim, nerecikliranim materijalima.
Ukoliko angažujete lokalnu radnu snagu, uštede ugljen-dioksida su još veće i dostižu 32,3 odsto, a samim tim utoliko je manji vaš doprinos globalnom zagrevanju pri izgradnji kuće.
Jasno je da je reciklaža građevinskog otpada u našoj zemlji nedovoljno zastupljena. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2021. reciklirano je oko tri odsto neopasnog otpada iako postoje brojni materijali koje je moguće reciklirati i potom od njih graditi: od letećeg pepela iz termoelektrana, uglaj preko slomljenog stakla, plastike do čelika, bakra i aluminijuma.
„Od njih mogu da se proizvode cement, staklena vuna, pokrivači za fasade. Sličan proces može se primeniti i na ostatke srušenih građevina“, kaže Momčilović za sajt Klima 101.
Studije iz Velike Britanije pokazale su da je kroz korišćenje recikliranog čelika moguće smanjenje ugljeničnog otiska pri izgradnji višespratnica od čak 60 odsto – a ovo je materijal za koji se, pored cementa, veruje da tokom svog veka trajanja oslobađa najveće količine gasova sa efektom staklene bašte.
Prema proračunima Svetske banke, Srbija je tokom 2019. imala najveće emisije ugljen-dioksida po glavi stanovnika u regionu.
„Sjajnu priliku da se to smanji nudi odgovornije i održivije građevinarstvo kojem i sami možemo da doprinesemo“, smatra Momčilović.
Kako ističe, tokom izgradnje doma primarnim materijalima ispušta se 164,6 tona ugljen-dioksida. Za apsorpciju samo jedne tone tokom godine neophodno je 47 stabala.
„Ako upotrebite reciklirani čelik i ciglu iz građevinskog otpada, štetne emisije ugrađene u vašu kuću smanjiće se za 20,5 tona. U slučaju da u cement i beton dodate reciklirane komponente, pored korišćenja cigala iz građevinskog otpada, štedi se dodatnih tridesetak tona, odnosno ukupno 50 tona u odnosu na situaciju kada se objekat od nule gradi novim materijalima“, kaže Momčilović.
Ona navodi da se za razliku od plastike, građevinski materijali su mnogo dugotrajniji. Ipak, postoje i određena ograničenja u primeni recikliranog građevinskog otpada – poput onog da se reciklirani beton ne može koristiti za noseće konstrukcije.
Ipak, moguće je njegovo korišćenje za nasipanje staza i puteva.
„Koliko se sećam, to se ranije primenjivalo u selima“, priča Ana Momčilović: „kada se ruši jedan objekat i gradi drugi, ljudi su zapravo čistili opeku od maltera i koristili je ponovo“.
Umesto reciklaže nasipanje
Na polju iskorišćenja neopasnog mineralnog otpada od građenja i rušenja Srbija stoji znatno bolje nego kada je reč o njegovoj reciklaži – oko 83 odsto ove vrste otpada iskorišćeno je tokom 2021. za zatrpavanje i nasipanje.
Ovaj rezultat nastao je kao posledica toga što je za velike građevinske kompanije ekonomski isplativije da upotrebe otpad nego da plate njegovo odlaganje.
„Idealna praksa bi bila da se otpad razvrsta po frakcijama i da se recimo metali recikliraju posebno jer je u slučaju zatrpavanja i nasipanja u pitanju smesa različitih materijala koji bi pojedinačno bili bolje iskorišćeni“, zaključuje Ana Momčilović.
E2 portal (Klima 101)
