Iako se velike evropske naftne kompanije kockaju s vodonikom kao gorivom za budućnost, ovaj „veliki ulog” u stvarnosti i nije tako veliki, prema novoj studiji urađenoj u ime Transport & Environment (T&E), koja pokazuje da su ulaganja u preradu biogoriva osam puta veća, dok su ulaganja u zeleni vodonik u senci finansiranja plavog vodonika.
Globalna konsultantska kompanija za životni sredinu Ricardo Energy & Environment sprovela je studiju u ime T&E, evropske krovne nevladine organizacija koja radi na području saobraćaja i životne sredine.
T&E veruje da proizvođači nafte nisu ozbiljni u pogledu ulaganja u istinski čista goriva, već da biraju „jednostavnu, neodrživu opciju biogoriva“.
Nepotpuno zelen
Za vodonik u koji ulažu evropski naftni divovi- Šel, BP, Total, ENI i Repsol, kaže se da je samo delimično stvarno „zelen”. Većina njihovih ulaganja usmerena je na smanjenje intenziteta ugljenika u rafinerijskim operacijama, a ne na razvoj zelenih goriva za prevoz, pokazuje studija. U studiji se ističe da će potražnja za naftom u drumskom saobraćaju u EU 2035. godine pasti za gotovo trećinu, jer sve više automobila prelazi na električni pogon.
Potražnja za benzinom će od 2035. godine nastaviti da pada za 5% na godišnjem nivou. Veliki deo sadašnjih rafinerijskih kapaciteta moraće da se zatvori ili da se pretvoriu preradu alternativnih goriva, kako ne bi postali napuštena imovina. Od 39 milijardi evra, koliko je planirano ulaganje rafinerijskog sektora u alternativna goriva do 2030. godine, gotovo 75% će ići na povećanje proizvodnje biogoriva. Tako će samo u nova postrojenja za napredna biogoriva biti uložene dve do tri milijarde evra, čime će se proizvodni kapacitet udvostručiti na 10 megatona do 2030. godine, pokazuje studija.
Neravnomerno ulaganje
To je četiri puta više od onoga što može održivo da se proizvede u EU, prema analizi T&E-a. Tako će se, verovatno, stići do ograničenog „otpada” proizvoda poput životinjskih masti koji se preuzimaju iz drugih industrija, kao i do masovnog uvoza sumnjivog rabljenog ulja za kuvanje.
Prerada nafte danas je jedan od glavnih potrošača vodonika, a većina koristi sivi vodonik, proizveden od fosilnih goriva. Prema studiji, naftne kompanije ulažu oko 6,5 milijardi evra u takozvani „niskougljenični” plavi vodonik, kako bi očistile svoje proizvodne procese. To je dvostruko više od ulaganja u proizvodnju zelenog vodonika i e-goriva, koji bi mogli da se koriste za čišćenje sektora vazduhoplova i brodarstva, napominje T&E.
E2 portal (Energija Balkana)
