U londonskoj laboratoriji, Rafael Džovin (Raffael Jovine) je otvorio mali inkubator da proveri svoje kreacije morske vode. Sedam bočica svetlozelene tečnosti stajalo je na poslužavniku ispod jakog svetla.
Unutar pet drugih laboratorijskih inkubatora, koji izgledaju kao mini frižideri, bilo je više tikvica koje su držane pod različitim lampama, na različitim temperaturama, sa različitim hranljivim materijama dovedenim u smešu.
Sve je zamišljeno da ponovi uslove udaljene 2000 milja u marokanskoj pustinji, pored atlantske obale, gde Džovinova kompanija, Brilijant planet (Brilliant Planet), planira da izgradi ogromna jezera algi kako bi oslobodila svet tona ugljen-dioksida.
Laboratorija je mesto gde startap prati koliko brzo njegov biološki izum može da raste u pustinji.
“Mi smo šaptači algama”, objasnio je Jovine, molekularni biohemičar i glavni naučnik Briljantne planete.
“Moramo zaista znati šta alge vole. To je cela tajna”.
Međunarodna agencija za energiju je procenila da oko 7,6 milijardi metričkih tona emisija mora biti eliminisano da bi se postigli klimatski ciljevi za 2050.
Nekoliko ovih projekata uklanjanja okrenulo se ka okeanu, gde organizmi rastu veoma brzo i veoma efikasno apsorbuju ugljen-dioksid. Morske alge su korišćene za oživljavanje obalnih područja i potapanje ugljenika na dno okeana. Ali postoje verodostojne zabrinutosti oko izvodljivosti i ekološkog uticaja ovih taktika.
Umesto da radi u okeanima, Brilijant planet pokušava da ponovo stvori okeanski fenomen – cvetanje algi – na kopnu. Zapravo, u neplodnim pustinjama, gde je malo ekonomskih ili ekoloških aktivnosti koje bi trebalo poremetiti.
Da bi proizveo svoje cvetanje u Maroku, startap uzima varijante algi, izvađenih iz mora u blizini, i skladišti ih u malim kontejnerima u svom pogonu. Zatim lokacija pumpa odabranu količinu vode bogate hranljivim materijama iz dubine okeana da bi podstakla brz rast algi.
Ako proces funkcioniše kako je predviđeno, alge se šire u roku od mesec dana da popune 16 jezerca na lokaciji, od kojih svako sadrži preko tri miliona galona mešavine morske vode – džinovske površine posvećene fotosintezi.
Odatle se bere cvet pomoću sistema za filtriranje i suši materijal pun ugljenika na suncu. Ta biomasa se zatim zakopava nekoliko metara u zemlju, gde će, teoretski, biti pohranjena milenijumima.
Jovine je patentirao proces rasta algi pre više od jedne decenije i pokrenuo kompaniju 2013. godine. U to vreme finansijski interes nije sustigao nauku. Raniji napori da se alge uzgojene u laboratoriji pretvore u profitabilna biogoriva su propali.
“Ako ste želeli da investitori pobegnu što je pre moguće, sve što je trebalo da kažete je: ’Alge u pustinji u Maroku’”, priseća se Jovine.
Međutim, danas nije tako, a Brilijant planet je prikupio 26,7 miliona dolara od čega će ovaj projekat preći na 10 puta veći prostor za istraživanje.
Identifikovano je oko 300.000 kvadratnih milja prostora širom sveta sa pravim uslovima – ravno pustinjsko zemljište u blizini vetrovitih obala – koje bi moglo da ugosti svoje bazene algi, koje bi mogle da isisaju tri milijarde metričkih tona ugljenika godišnje, prema proračunima kompanije.
E2 portal (N1)
