Da li se u pesku nedovoljno dobrog kvaliteta za građevinske radove krije deo rešenja za jedan od glavnih problema zelene tranzicije, skladištenje električne energije?
Sudeći po ovogodišnjem izumu četvorice inženjera iz Finske to je moguće.
Radi se o bateriji na pesak, a nedavno je napravljena prva za komercijalnu upotrebu koja za sada zagreva, a u planu je i da pravi električnu energiju. Ona se nalazi u čeličnom kontejneru odnosno silosu od sedam metara. U njoj je 100 tona peska, po dve cevi za daljinsko grejanje i ventilatora. Zagrevanjem na temperaturu između 500 i 600 stepeni pesak postaje baterija, odnosno skladište. Energija kojom se zagrevaju dobija se iz obnovljivih izvora i proizvod su rada vetroturbina i solarnih panela.
Grejač zagreva vazduh unutar peska, a zatim taj vruć vazduh cirkuliše kroz cevi za razmenu toplote. Zahvaljujući izolaciji, temeratura unutar baterije ostaje potrebnih 600 stepeni čak i kada je spolja ispod nule.
Ova baterija kapaciteta 8 MVh toplotne energije obezbeđuje dovoljno toplote za grejanje i toplu vodu u stotinak domova i lokalni javni bazen.
Mesto je Finska, elektrana Vatjankoski, grad koji se snabdeva Kankanapa.
Ovo neobično, jefitno i po mnogim kritjerijuma održivo rešnje je izum četvorice mladih finskih inženjera koji su osnovali kompaniju Polar night energy. Inspiraciju je jedan od njih dobio dok je čitao članak o tradicionalnim finskim kaminima koji su napravljeni od kamena i peska.
Ispostavilo se da je pesak veoma efikasan kada je u pitanju zadržavanje toplote tokom dužeg perioda, čak i po nekoliko meseci.
Pesak se ne troši, a kada se ohladi može se ponovo zagrejati. Troškovi su mali jer jedini dodatni troškovi su oni za povremenu zamenu ventilatora.
Kao velika prednost u odnosu na tradicionalne litijum-jonske baterije jeste taj što ne dolazi do smanjivanja kapaciteta tokom korišćenja. Zbog toga ali i lake zapaljivosti, litijumske baterije nisu pogodne za skladištenje velikih količina struja.
Neuporediv je i uticaj na životnu sredinu. Dok negativnog uticaja uskladištenog peska koji se napaja energijom iz obnovljivih izvora mali i odnosi se pre svega na proizvodnju delova aparature za dobijanje električne nergije, litijum devastirajuće utiče na životnu sredinu. Za njegovu ekstraciju potrebne su ogromne količine energije, zatim toksična sredstva za njegovu dalju obradu, gde se za tonu litijuma u vazduh ispušta između tri i devet tona ugljen dioksida. Osim emisije ugljen dioksida, zbog velikih količina jalovine trajno truje vodu i zemlju.
Da nije sve savršeno kod ovog načina čuvanja energije govori podatak da pesčana baterija skaldišti pet do 10 puta manje struje od litijumskih, a da efikasnost drastično opada na svega 30 odsto kada se koristi za vraćanje struje u električnu mrežu. Zato je trenutno najbolja opcija za grejanje kuća, škola, odnosno svih objekat koji bi direktno za svoje potrebe koristili struju.
Jedna od prednosti je kažu i povoljnija cena. Prema rečima ekipe inženjera, njihov izum kapaciteta 8MWh košta oko 200.000 dolara, odnosno osam puta manje od litijumske iste zapremine.
Trenutno vlada veliko interesovanje za ovaj izum, a nastavak komercijalne primene dogovoren je u Finskoj 10 puta većeg kapaciteta od prve baterije.
Da bi peščana baterija mogla da nađe široku primenu stručnjaci kažu da je potrebno da se efikasnost vraćanja u struje u električnu mrežu poveća na 75-80 odsto.
Do tada može da bude odlično rešenje za grejanje u zemljama sa dužom zimom gde je zbog klime komplikovanije praviti i čuvati električnu energiju iz obnovljivih izvora.
E2 portal (N1)
