Sredinom 80-ih godina prošlog veka, niskoenergetska zgrada je već bila zakonski potreban energetski standard za nove zgrade, koje su se gradile u Danskoj i Švedskoj.
Čak i u to vreme, razmatran je dalji razvoj principa niskoenergetskog stanovanja, tj.odlična izolacija, sprečavanje toplotnih mostova, nepropusnost, kvalitetno zastakljivanje i kontrolisana ventilacija. Na osnovu ovih razmatranja, nastao je termin „pasivna kuća“ 1988.godine.
„Pasivna kuća“ je definisana kao objekat koji ima izuzetno malu potrebu za zagrevanjem, čak i u područjima centralne Evrope, zbog toga što nije potrebno aktivno zagrevanje. U takvim kućama se toplota održava pasivno, isključivo korišćenje unutrašnjih toplotnih izvora i solarnom energijom, koja ulazi kroz prozore, kao i minimalnim zagrevanjem dolazećeg svežeg vazduha.
Brzo se došlo do zaključka da energetsku optimizaciju za zgrade ne treba ograničiti isključivo na toplotnu energiju; u stvari, sva potrošnja energije u jednom domaćinstvu trebalo je da se svede na minimum.
Krenulo se sa pripremom izgradnje prve pasivne kuće, i to u Hesenu, u Nemačkoj. Formirana je naučno-istraživačka grupa, koju je finansiralo Ministarstvo za ekonomiju i tehnologiju.
Istraživačka grupa je pratila osam projekata, čiji su rezultati direktno uključeni u izgradnju prve pasivne kuće, i između ostalog: pripremljeni su alternativni nacrti arhitekture, poboljšana je efikasnost ventilacije, kontrola ventilacije je razvijena na osnovu smernica za kvalitet vazduha, razvijeni su novi specijalno izolovani prozorski okviri i roletne, projektovani su detalji o izgradnji niskih termičkih mostova za povezivanje građevinskih komponenti, razvijene su tehnologije solarnog grejanja i koncept za obnovu toplote iz otpadnih voda.
Odabran je grad Darmštat, u pokrajini Hesen, za mesto gde će biti izgrađena prva pasivna kuća. Kuća je sagrađena 1991.godine i u njoj su od oktobra iste godine krenule da žive 4 porodice. Imala je postavljene solarne kolektore za snabdevanje toplom vodom i korišćen je podzemni izmenjivač toplote za predgrevanje svežeg vazduha. Kuća je imala izuzetno dobru toplotnu izolaciju.
Materijali za unutrašnju završnu obradu su izabrani kako bi se što manje zagađivao vazduh u unutrašnjem prostoru. Izolacioni materijali su nepropusno odovojeni od unutrašnjosti malterom. Dobar kvalitet vazduha je potvrđen posebnim istraživanjem.
Zbog posebno dobre izolacije i zaštite od toplote, stambena jedinica je postala „kuća sa nultom grejnom energijom“.
Merenja u pasivnoj kući u Darmštatu su potvrdila da se potrošnja električne energije za kućne aparate može smanjiti na jednu trećinu, uz trenutno dostupnu tehnologiju. Uštede koje su postignute efikasnom tehnologijom, ostale su konzistentne svih ovih godina.
E2 portal
