Aeromine Technologies Univerziteta u Hjustonu osmislio je sasvim drugačiji način sakupljanja energije vetra u odnosu na vetroturbine kakve obično viđamo. Njihovi jedinstveni „nepokretni“ krovni vetrogeneratori isporučuju do 50% više energije od solarne mreže iste cene, dok zauzimaju samo 10% krovnog prostora i rade manje-više tiho.
Sve se više pažnje posvećuje distribuiranoj proizvodnji energije, a najčešće se koriste solarni paneli. Ipak, u nekim oblastima vetar bi definitivno mogao da igra veću ulogu. Problem je u tome što nije svako mesto prikladno za ogromnu vetroturbinu sa lopaticama.
Aeromine je dizajnirao kutije za energiju vetra koje zauzimaju relativno mali prostor na krovu, mada su ipak prilično glomazne. Sama krila su visoka oko 3m, po gruboj pretpostavci, i gledajući najnovije slike nalaze se na vrhu kutija koje bi mogle da dodaju još oko 2m njihovoj visini. Dobra strana je što ne stvaraju buku ili vizuelnu distrakciju koja se stalno kreće kao turbina sa lopaticama, pa bi mogle da budu manje nepoželjne u naseljenim područjima.
I način rada je drugačiji nego do sada. Krila izgledaju kao par spojlera za trkačke automobile okrenutih jedan prema drugom, sa okruglim stubom između njih. Pod uglom prema vetru, ova stacionarna krila stvaraju vakuum niskog pritiska u centru uređaja koji usisava vazduh kroz perforacije bilo u samim krilima ili u okruglom stubu, čime se ubrzava protok ambijentalnog vazduha preko krila.
U zavisnosti od instalacije, turbina može biti na dnu centralnog stuba, okružena kanalom, ili unutar samog krova – u slučaju kompaktnijeg dizajna, bez kutije. U svakom slučaju, krila stvaraju zonu niskog pritiska, vazduh se usisava kroz cev da bi ispunio tu zonu niskog pritiska, a Aeromine postavlja relativno mali, jeftini unutrašnji propeler (oko 90cm u prečniku) u tu cev da bi pokrenuo generator.
Ovi generatori su tihi, sigurni i jeftini. Za njih nije potreban neki specijalni materijal i mogu se rasklopiti zbog trasporta i relativno jednostavnog procesa izgradnje na licu mesta.
Za sada nije dostupno mnogo podataka o ovom sistemu, mada se u rešenju predstavljenom za AFWERX Reimagining Energy challenge u januaru 2021. godine, navodi da je svaka od ovih jedinica procenjena na 5kW, što je prilično blizu izlazne snage tipičnog krovnog solarnog sistema sa 21 panelom u domaćinstvu. Više jedinica se naravno može postaviti duž prednje ivice zgrade, na udaljenosti od oko 5m, a svaka jedinica u ovom (sada zastarelom) AFWERX izazovu mogla je da proizvede oko 14,3MWh godišnje.
Aeromine Wind-Harvesting Unit instaliran je kao pilot ispitivanje na vrhu proizvodnih pogona BASF-a i Mičigenu. Moguće je da će velika kutija na dnu nestati pri daljoj komercijalizaciji, a zameniće je usisnik vazduha i turbina u samom krovu.
Jasan je potencijal sistema koje pokreću sunčeva energija i snaga vetra, kao i činjenica da su oni komplementarni. Solarni paneli proizvode energiju samo tokom najsunčanijih sati, dok vetrogeneratori mogu raditi tokom celog dana, ali u potpunosti zavise od vremenskih uslova. S obzirom da Aeromine sistem zauzima malu površinu, ostatak krova može biti pokriven solarnim panelima. Ako postoji i sistem za skladištenje energije, objekat bi mogao biti manje-više energetski samodovoljan.
Nedostatak ovog sistema je što je pogodan samo za područja sa konstantnim smerom vetra, jer ne može da se pomera. Visina bi takođe mogla da bude vizuelni i planski problem, a njegova senka bi omela rad solarnih panela. Dakle, sigurno će postojati ograničen broj mesta na kojima će optimalno raditi u hibridnom sistemu.
Ovi generatori su svakako jeftiniji, izdržljiviji, sigurniji i manje nametljivi od dizajna u stilu vetrenjača, i nude veoma pristupačan način za uvođenje pouzdane energije vetra u distribuirani energetski sistem.
E2 portal (Gradjevinarstvo)
