Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i skoro 200 drugih zdravstvenih udruženja uputili su poziv bez presedana na globalni sporazum o sprečavanju širenja fosilnih goriva. U pozivu na akciju, vlade se pozivaju da dogovore pravno obavezujući plan za postepeno ukidanje istraživanja i proizvodnje fosilnih goriva, slično okvirnoj konvenciji o duvanu, o kojoj je pregovarano pod pokroviteljstvom SZO 2003. godine.
„Savremen način života koji stvara zavisnost od fosilnih goriva nije samo čin vandalizma prema životnoj sredini. Sa zdravstvene perspektive, to je čin samosabotaže“, rekao je predsednik SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus.
Diarmid Kembel-Lendrum, šef odeljenja SZO za klimatske promene, rekao je da je ovo protestno pismo prelomni trenutak. „Ovo je prvi put da se zdravstveni sektor okupio da izda takvu izjavu eksplicitno o fosilnim gorivima. Trenutni teret smrti i bolesti od zagađenja vazduha uporediv je sa upotrebom duvana, dok dugoročni efekti fosilnih goriva na klimu Zemlje predstavljaju egzistencijalnu pretnju čovečanstvu – kao i nuklearno oružje“, rekao je on.
Još ima vremena, ali ni ono nije beskonačno
Kampanja za okončanje istraživanja i proizvodnje fosilnih goriva dobila je podršku Dalaj Lame i 100 drugih nobelovaca, Vatikana, nekoliko gradova i ostrvskih država, više od 1.000 zdravstvenih radnika i skoro 3.000 naučnika i akademika.
Inicijativa ima za cilj da oponaša uspehe sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, potpisanog 1968. godine, koji je u izvesnoj meri ograničio širenje atomskog oružja i nuklearne tehnologije. Više zemalja je potpisalo taj sporazum nego bilo koju drugu konvenciju o ograničavanju naoružanja, iako nuklearne sile poput Indije, Izraela, Severne Koreje i Pakistana nisu.
Ira Helfand, dobitnik Nobelove nagrade za mir i jedan od predsednika Međunarodnog udruženja lekara za prevenciju nuklearnog rata, rekao je: „Dva glavna pitanja našeg doba – klimatska kriza i opasnost od nuklearnog rata – su duboko isprepletena. Klimatska kriza vodi ka većem međunarodnom sukobu i rastućem riziku od nuklearnog rata, a nuklearni rat će izazvati katastrofalne, nagle klimatske poremećaje. Svet se mora udružiti da spreči obe ove egzistencijalne pretnje.”
Profesor Noam Čomski je takođe podržao ovu inicijativu i rekao je: „Ljudi marširaju ka provaliji. Kada dođemo do te tačke, nezamisliva katastrofa je neizbežna. Postoji uzak izbor mogućnosti da spasimo sebe. Još uvek ima vremena da se oslobodimo fosilnih goriva, ali ono nije beskonačno. Zgrabićemo priliku, ili će ljudski eksperiment doći do neslavnog kraja.”
Klimatske promene na razne načine ugrožavaju ljudske živote
Osim što predstavljaju egzistencijalnu pretnju budućim generacijama, fosilna goriva predstavljaju opasnost i u sadašnjosti, odnevši prerano više od 8 miliona života u 2018, što je 18% ukupnih smrtnih slučajeva te godine, prema jednoj studiji.
Većina tih smrtnih slučajeva uzrokovana je zagađenjem vazduha, ali klimatska kriza takođe povećava rizik od bolesti uzrokovanih toplotom i stvara idealne uslove za prenošenje bolesti koje se prenose hranom i vodom i širenje vektorskih bolesti.
Ekstremni vremenski događaji kao što su suše, poplave i požari nose svoje zdravstvene opasnosti, dok se radnici koji rade sa fosilnim gorivima i zajednice u blizini ovih postrojenja suočavaju sa mnoštvom rizika. Neki od njih su izlivanje nafte i eksplozije cevovoda pa i bolesti pluća i kanceri.
Nova inicijativa kaže da tranzicija ka zelenoj energiji mora da poštuje prava starosedeoca i bude pravedna za svakog radnika, zajednicu i državu.
Rut Ecel, jedna od predsedavajućih Grupe za zdravlje životne sredine Međunarodnog pedijatrijskog udruženja, rekla je: „Imamo etičku dužnost da se brinemo i ne možemo da ćutimo o globalnim zdravstvenim rizicima koje predstavljaju fosilna goriva. Naša poruka vladinim liderima širom sveta je sledeća: Zdravlje svih koji su danas živi i budućih generacija zavisi od postepenog ukidanja fosilnih goriva, brzo, pravedno i u potpunosti”.
E2 portal (The Guardian)
