Evropska unija za grejanje kvadrata stana prosečno godišnje troši oko 120, a mi 150 kilovat-časova električne energije, jer ne vodimo računa o izolaciji kuća i stanova.
Uoči početka svake grejne sezone potrošači izvode računicu o najjeftinijem grejanju. To je i logično, ako se zna da ovi računi postaju sve veći teret za otanjene budžete pretežnog broja domaćinstava. Osim cene energenata, na niže račune za grejanje utiče, pored ostalog, i vreme uključivanja grejnih tela, kakva je izolacija kuća i prozora, pa i od toga da li redovno brišu prašinu s lustera ili ne. Jer, nečistoće na lusterima i lampama mogu apsorbovati i do 50 odsto svetlosti, tvrde u Agenciji za energetiku Srbije.
Podaci pokazuju da prosečna godišnja potrošnja za grejanje u Srbiji iznosi oko 150 kilovat-časova struje po kvadratu, što je za oko petinu više nego u Evropskoj uniji. Pri tom treba imati u vidu da je kvalitet grejanja u Srbiji znatno lošiji, jer se često greje manja površina stana uz nižu temperaturu.
Razlog je, tvrde stručnjaci, slaba ili sasvim oskudna izolacija naših kuća i stanova u odnosu na EU tako da Srbija, po mnogim, ocenama – nemilice rasipa energiju s kojom sve više oskudeva.
Dok se u EU najviše troši gas, u Srbiji su to ugalj i biomasa koja pokriva oko 40 odsto energije.
Srbija bi od Nove godine trebalo da otvori tržište struje za domaćinstvo, tako da će potrošači prvi put imati priliku da biraju od koga će kupovati struju, a da to nije samo EPS. Cena struje biće ono što će opredeliti kupce da izaberu snabdevača, pošto se najveći deo, oko trećina energije u domaćinstvima troši krajnje neracionalno – na grejanje.
Za dobro izolovane kuće i stanove troši se i do šest puta manje energije nego kada stambeni prostor nije zaštićen od gubitka toplote. Za grejanje stana od 60 kvadrata može da se potrošiti i više od 12.000 kilovat-časova u sezoni, ali i svega 3.000 kilovat-sati električne energije ili odgovarajuće količine gasa, drva, uglja…
U Agenciji za energetiku, kao primer za povećanje energetske efikasnosti, ističu ugradnju termostatskih ventila na radijatore ili sobnog termostata čime se potrošnja energije za grejanje može smanjiti i do 20 odsto.
Ako se temperatura u stanu smanji za samo jedan stepen, uštedeće se, tvrde, šest do osam odsto od ukupne energije.
Oni koji nemaju drugih mogućnosti nego da za grejanje troše struju, agencija podseća da im se najviše isplati grejanje na TA peć, koja se puni noću, kada je struja četiri puta jeftinija.
Ako je moguće, savetuju u agenciji, staviti na kuće ili zgrade solarne ploče za zagrevanje tople vode, smanjiće se troškovi grejanja na struju i do 50 odsto. Štedljive sijalice snage 20 vati daju istu svetlost kao i klasične od 100 vati, istovremeno kvalitetne štedljive sijalice rade od 5.000 do 15.000 sati.
Oni upozoravaju da ne treba prečesto otvarati rernu da bi se proverilo stanje jela, jer pri svakom, makar i kratkom otvaranju, temperatura padne za oko 15 stepeni.
Zanimljivo je, navode u agenciji, da čak i nečistoća na lusterima može da apsorbuje i do 50 odsto svetlosti, zbog čega se savetuje njihovo češće brisanje i čišćenje.
Savet je, takođe, da se televizori, DVD i drugi električni uređaji isključuju pritiskom na dugme preko noći ili dana, kada se ne koriste, a ne da rade po principu stendbaja, da se gase daljinskim upravljačem, jer se tako troši i do 20 odsto više energije.
U Austriji se tako potroši milijarda kilovat-sati ili 1,5 odsto ukupne potrošnje struje.
E2 vesti (Politika)
