Američka startap kompanija CO2Rail demonstrira sposobnost železničkog saobraćaja da učestvuje u borbi sa klimatskim promenama: njihov tim je izumeo vagone koji bi na godišnjem nivou mogli da odstrane i do 3 hiljade tona ugljen-dioksida (CO2) iz atmosfere.
Pomoću specijalnih otvora vazduh se usisava u vagone i odvodi do velike cilindrične komore za prikupljanje CO2. Tim inženjera je na ovaj način eliminisao potrebu za ugradnjom ventilatora koji troše mnogo energije i primenjuju se u standardnim operacijama direktnog hvatanja ugljen-dioksida.
Vazduh zatim prolazi kroz hemijski proces razdvajanja CO2. Pročišćen vazduh se vraća u atmosferu kroz zadnji ili donji deo vagona. Kada je uhvaćeno dovoljno gasa sa efektom staklene bašte, komora vagona se zatvara. Prikupljeni CO2 se skladišti u rezervoaru u tečnom obliku. Poštujući principe cirkularne ekonomije, ugljen-dioksid se potom odlaže na posebne deponije ili biva iskorišćen kao sirovina npr. u industriji proizvodnje cementa ili đubriva.
Statična postrojenja za hvatanje CO2 zauzimaju ogromne površine zemljišta – kako za neophodnu opremu tako i za obnovljive izvore koji se grade kako bi se njihov rad snabdevao zelenom energijom. Dobijanje potrebnih dozvola je teško, a povrh toga građani se često protive realizaciji ovakvih projekata u njihovim mestima.
„Veliki je problem što svi žele da reše klimatsku krizu, ali niko ne želi da se to odigrava u njegovom dvorištu”, rekao je hemičar Džefri Ozin sa Univerziteta u Torontu. „Direktno hvatanje ugljen-dioksida iz vazduha pomoću železnice ne bi zahtevalo zoniranje ili građevinske dozvole, bilo bi prolazno i javnost ga generalno ne bi ni videla.”
Dodatno, ovaj nesvakidašnji vagon samostalno proizvodi energiju za svoje kretanje zahvaljujući solarnim panelima i sistemu regenerativnog kočenja u sklopu koga se kinetička energija, koja nastaje kada vozač pritiska kočnicu, pretvara se u struju. „Svako potpuno zaustavljanje generiše dovoljno energije za napajanje 20 prosečnih domova u toku dana tako da ne pričamo o zanemarljivim količinama”, objasnio je Erik Bakman, osnivač startapa.
Još jedna dobra strana ovog rešenja jeste i to što neophodna infrastruktura postoji, CO2Rail vagoni bi koristili postojeću prugu i kačili se na vozove koji se već kreću svetskim prugama.
Zahvaljujući svemu pobrojanom, ukupni troškovi uklanjanja jedne tone CO2 pomoću ove neobične tehnologije su znatno niži u poređenju sa konvencionalnim postrojenjima za te svrhe, navodi se u članku objavljenom u istraživačkom časopisu Joule.
„Projektovana cena iznosi manje od 50 dolara po toni, što ne čini tehnologiju samo komercijalno izvodljivom, već i komercijalno privlačnom”, izjavio je Bakman.
Istraživači navode da bi u narednim decenijama kapacitet uklanjanja CO2, zahvaljujući napretku tehnologije, mogao da poraste na 95 hiljada tona godišnje.
Vodeći svetski naučnici iz Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) upućuju nas da određene količine ugljen-dioksida moramo da uklonimo iz vazduha kako bismo zauzdali globalno zagrevanje. Ovo je svakako jedno od dostignuća koje svet može da iskoristi na putu ka neto-nultim emisijama do sredine veka.
E2 portal (klima 101)
