ZELENI BIOPANELI I BIOGORIVA SA ALGAMA

Kompanija Greenfludics svojim klijentima može da nudi nove biopanele sa algama, koji značajno smanjuju potrošnju električne energije, istovremeno isporučujući gorivo na bazi biomase.

Zavisnost planete o fosilnim gorivima trn je u oku svakog aktiviste za zaštitu životne sredine, pa ne treba da nas čudi globalni trud i nastojanje da se ova zavisnost smanji. Jedna od najnovijih inovacija su biogoriva.

Biogoriva su goriva koja se dobijaju preradom biomase. Njihova energija dobija se fiksacijom ugljenika, odnosno redukcijom ugljenika iz vazduha u organske spojeve. Iako su fosilna goriva dobijena fiksacijom ugljenika, ona se ne smatraju biogorivima zato što sadrže ugljenik koji se ne izmenjuje u prirodi već dugo vremena.

Prema podacima Internacionalne energetske agencije do 2050.godine biogoriva bi mogla da zadovolje četvrtinu svetske potrebe za gorivima. Postoje biogoriva iz prve generacije, druge generacije i treće generacije.

Biogoriva treće generacije proizvedena su iz algi. Na osnovu laboratorijskih ispitivanja, alge mogu proizvesti do 30 puta više energije po hektaru zemljišta od žitarica kao što je soja. Jedna od većih prednosti biogoriva je u tome što je biorazgradivo, tako da je relativno bezopasno za životnu sredinu.

Funkcionisanje zelenih biopanela sa algama

Danas su solarni paneli vrlo popularni, međutim, nedavno su se pojavili zeleni biopaneli sa algama, koji imaju bolja svojstva od komercijalnih solarnih panela.

Zeleni biopaneli funkcionišu tako što se CO2 pumpa kroz vodu koja sadrži alge. Ovi organizmi stvaraju vazduh kao nusproizvod koji se može osloboditi u objektu gde se postavljeni paneli nalaze. Kompanija Greenfludics koristi nanofluidiku u svom dizajnu kako bi nanočestice ugljenika cirkulisale u vodi.

Prema Greenfluidicsovom dizajnu, toplota prolazi kroz termoelektrični generator kako bi se proizvela električna energija koja se direktno koristi za napajanje objekta. Ovo je jednostavna metoda, što znači da je ove panele mnogo lakše koristiti nego konvencionalne panele sa algama gde se biomasa treba izvući i pretvoriti u gorivo, u posebnom postrojenju.

Ova kompanija već dve godine razvija dizajn panela, a prototip je testiran u oktobru 2021.godine. Svaki panel može proizvesti 328 kWh/m2 energije godišnje, i uštedi do 90kWh/m2 energije tako što zadržava toplotu tokom hladnijeg perioda. Tokom letnjeg perioda, paneli mogu ponuditi efekat hlada i održavati nisku temperature objekta.

Da li novi paneli sa algama mogu da zamene solarne panele?

Nakon detaljnijeg proučavanja ovog pitanja, utvrđeno je da se slična tehnologija koristila već nekoliko vekova. Stanovnici obalnih područja u toplim krajevima aktivno suše alge i koriste ih za ukrašavanje krovova i zidova kuća. Danas se alge prerađuju pomoću visokotehnološke opreme. Ovaj materijal ima vrlo korisna svojstva. Dodavanjem savremenih tehnologija, dobijena je dobra izolacija sa prednostima:

  1. Apsolutna ekološka prihvatljivost je glavni adut ovakvih materijala. Potpuno su sigurni za decu i ljude koji pate od raznih alergijskih bolesti. Zgrade završene ovakvim izolatorom su prozračne.
  2. Čak i kad sagorevaju, alge ne emituju štetne materije,
  3. Ne privlače insekte. Morske alge nisu privlačne, zbog visokog sadržaja joda, kalcijuma, kao i nekih drugih materija plaše ovakve životinje,
  4. Izdržljivost. Prirodna hemijska ravnoteža obezbeđuje prilično dug životni vek. Međutim, ovo je tipično samo u normalnim uslovima.

Ovde do izražaja dolaze i ozbiljni nedostaci, o kojima se uglavnom ćuti:

  1. Zapaljivo. Garancije proizvođača su tu, ali činjenica je da osušeni materijali od algi prilično dobro sagorevaju. Zato je njihova upotreba neopravdana, sa bezbednosnog stajališta,
  2. Prosečna toplotna provodljivost. Da biste stvorili pouzdanu toplotnu izolaciju, moraćete da podebljate sloj, što nije uvek opravdano (posebno kada je reč o unutrašnjoj izolaciji, jer je u ovom slučaju korisno područje prostorija),
  3. Loša otpornost na vlagu. U uslovima povećane kondenzacije, toplotna izolacija gubi svojstva, što smanjuje njenu efikasnost. Potrebno je stvoriti dodatni sloj izolacije od vlage, što nije racionalno sa ekonomskog stajališta.

Ovakva tehnologija je relevantna samo za regije s toplom klimom, jer će u težim uslovima biti potrebno da se stvori impresivan sloj. Korišćenje izolacije i biopanela od algi prihvatljivo je ukoliko je najvažniji kriterijum za osobu ekološka prihvatljivost materijala.

E2 portal (solarno.net)

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA