Naučnici su mapirali zagađenje naftom širom okeana i otkrili su da više od 90% naftnih mrlja potiču od ljudskih izvora. Ranije se smatralo da je ovaj procenat znatno niži.
Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu Science, predstavlja veliko ažuriranje prethodnih istraživanja o zagađenju mora naftom, za koje se procenjivalo da je otprilike polovina došla iz ljudskih, a polovina iz prirodnih izvora.
Česta mikro ispuštanja
„Ono što je zanimljivo u vezi sa ovim rezultatima je koliko često smo otkrili plutajuće naftne mrlje od malih ispuštanja, na primer iz brodova i iz cevovoda, ili na primer iz prirodnih izvora kao što je curenje na dnu okeana“, rekao je Ian MacDonald, profesor na Odseku za nauku o Zemlji, okeanu i atmosferi na Državnom univerzitetu Floride i koautor rada.
Naftne mrlje su mikroskopski tanki slojevi nafte na površini okeana. Mogu ih izazvati ogromna izlivanja nafte mogu, ali se takođe široko i kontinuirano proizvode ljudskim aktivnostima i prirodnim izvorima.
Korišćena je veštačka inteligencija
Ove naftna zagađenja neprestano pomeraju vetar i struje, dok ih talasi razbijaju, čineći istraživanje izazovnim. Da bi ih pronašao i analizirao, istraživački tim je koristio veštačku inteligenciju da ispita više od 560.000 satelitskih radarskih slika prikupljenih između 2014.godine i 2019.godine. To im je omogućilo da odrede lokaciju, obim i verovatne izvore hroničnog zagađenja naftom.
Čak i minimalna količina nafte može imati veliki uticaj na plankton koji čini osnovu sistema ishrane okeana. Druge morske životinje, kao što su kitovi i morske kornjače, stradaju kada dođu u kontakt sa naftom prilikom udisanja na površini vode.
„Satelitska tehnologija nudi način za bolje praćenje zagađenja okeana naftom, posebno u vodama u kojima je ljudski nadzor otežan. Globalna slika može da pomogne u fokusiranju regulative i sprovođenja na smanjenje zagađenja naftom“, rekao je Yongkue Liu, profesor na Školi za geografske i okeanografske nauke Univerziteta Nanjing i koautor istraživanja.
Efikasnost satelitskih snimaka nudi potencijalno rešenje. Istraživači su pronašli većinu naftnih mrlja u blizini obala. Otprilike polovina naftnih mrlja nalazila se u krugu od 25 milja od obale, a 90% u krugu od 100 milja. Istraživači su otkrili relativno manje naftnih mrlja u Meksičkom zalivu u poređenju sa drugim delovima sveta, što sugeriše da sprovođenje vladine regulative i usklađenost od strane operatera naftnih platformi u vodama SAD smanjuju curenje.
„Ako možemo da uzmemo te lekcije u obzir i primenimo ih na mestima širom sveta, gde smo videli visoke koncentracije naftnih mrlja, mogli bismo da poboljšamo situaciju“, rekao je MacDonald.
E2 portal (Energija Balkana)
