Obilne kiše izazvale su proteklog vikenda poplave širom Srbije. Od Gornjeg Milanovca i Mionice, preko Čačka i Požege, do Užica, bujice su nosile mostove, oštetile putnu infrastrukturu i poplavile domaćinstva i useve. U pojedinim delovima zemlje je za samo 12 sati pala količina kiše koja je približna ukupnim prosečnim padavinama za jun koji je, uz maj, najkišovitiji mesec u Srbiji.
Stanje je bilo dramatično i u komšijskim državama gde su prethodnih dana takođe zabeležene ekstremne padavine.
Ipak, kada se voda povuče i život se uslovno rečeno vrati u normalu, okolnosti će i dalje biti vanredne u odnosu na sredinu prošlog veka. Već sada se u našoj zemlji zbog klimatskih promena beleži sve više ekstremnih padavina, a situacija će se dodatno pogoršati u drugoj polovini ovog veka, piše profesor Vladimir Đurđević za portal Klima101.
Kakve promene našoj zemlji donose klimatske promene?
A šta je konkretno razlog ove primećene promene obrasca padavina kod nas koji stanovništvu brojnih opština zadaje glavobolje? Naime, srednja letnja temperatura u Srbiji porasla je za 2,4 °C u poređenju sa periodom 1961-1990. Samim tim vazduh je topliji, a topliji vazduh može u sebi poneti više vlage. Rastuće temperature, dakle, rezultuju većom količinom vodene pare u atmosferi i zbog toga atmosferske padavine posebno u ekstremnim situacijama mogu biti intenzivnije, navodi Đurđević.
Međutim, dodaje, nije samo porast temperature odgovoran za pljuskove. Moramo imati u vidu i atmosferska kretanja vazduha koji neki opisuju i kao atmosferske reke (atmospheric rivers). Kiše često u našu zemlju dolaze iz oblasti Mediterana. Ovaj predeo se zagreva brže od globalnog proseka. Vazduh na tom prostoru pokupi veliku količinu vlage koja se onda izruči iznad Srbije.
Uprkos tome što su maj i jun meseci tokom kojih u našoj zemlji, prema statistikama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, zabeleži najveća količina padavina, veoma zabrinjava njihov intenzitet poput ove trenutne situacije kada je više od 70 litara kiše po metru kvadratnom palo u roku od samo 12 časova. Poređenja radi, prosečna godišnja suma padavina za celu Srbiju iznosi 896 litara po metru kvadratnom.
Infrastruktura naše zemlje nije građena tako da može da izdrži toliko veliku količinu vode u veoma kratkom vremenskom periodu pa dolazi do poplava i ogromne prateće štete, pojašnjava Đurđević.
Srbija nije izolovan slučaj
Meteorolozi su širom sveta primetili povećanje ekstremnih padavina poput onih koje su nedavno zadesile istočnu i zapadnu Srbiju. Ovo se pripisuje ljudskom uticaju, odnosno sagorevanju fosilnih goriva zbog čega se planeta sve više zagreva.
Globalno zagrevanje ne znači samo da će temperature biti više, već se zbog ovog fenomena odigravaju i promene vremenskih prilika koje možda intuitivno ne biste očekivali – jedna od njih jeste i ova opažena promena obrasca padavina. Zbog toga je neophodno smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, ali se i prilagoditi na uslove koje smo na Zemlji kreirali zbog oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte, poručuje profesor Đurđević.
E2 portal (Klima 101)
