EU uvozi mnogo više hrane nego što izvozi i njena potrošnja negativno utiče na planetu, međutim, postoji želja da se to promeni, ocenjuje se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF).
Ukazuje se da EU, iako je najveći svetski izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u ekonomskom smislu, beleži trgovinski deficit kada se meri ono što je zaista važno u smislu hranjive vrednosti, kao što su kalorije i proteini.
„EU troši mnogo više od svog poštenog udela i njen trenutni visok nivo proizvodnje hrane moguć je samo zahvaljujući velikom uvozu sirovina“, ističe se u izveštaju.
U svetlu rata u Ukrajini, potrebna je hitna akcija da se spreči globalna nestašica hrane, navodi se u izveštaju WWF ali i upozorava da se rat koristi kao opravdanje za ublažavanje ekoloških standarda EU.
Kao argument se koristi dugotrajni pogrešan narativ da Evropa „hrani svet“ i izveštaj Fonda pokazuje da je to mit.
Izveštaj je pokazao da su uvoz hrane i domaća proizvodnja u EU „fundamentalno“ neodrživi jer uništavaju prirodne resurse, vode ka svetskoj deforestaciji i iscrpljuju zalihe ribe širom sveta.
„Čak 40% hrane proizvedene u EU nikada se ne pojede i to rasipništvo mnogo košta našu klimu i biodiverzitet“, ističe se.
Kako se dodaje, nastojanja da se poveća proizvodnja hrane u EU kao odgovor na tekuću globalnu krizu verovatno će samo uvećati problem. S druge strane, promena potrošnje daće veći doprinos bezbednosti hrane i smanjiće uticaj na prehrambeni sistem EU.
Izveštaj je pokazao da se model trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima EU zasniva na uvozu jefitinh sirovina – kakaa, voća, soje, i izvozu visoko vrednih proizvoda poput vina i čokolade, što pozitivno deluje na ekonomiju EU ali ne nužno i na globalnu ponudu hrane.
Navodi se i da se mnoge poljoprivredno-prehrambene sirovine uvezene u EU proizvode na štetu miliona hektara šume i drugih prirodnih ekosistema, podstiču promene klime, gubitke u bioraznovrsnosti i socijalnu nepravdu.
Takođe EU uvozi gotovo dva puta više hrane iz mora nego što proizvodi i nekada ti proizvodi stižu iz regiona u kojima ishrana lokalnih zajednice zavisi od ribe i koje se suočavaju sa manjim izlovom zbog preteranog ribarenja i klimatskih promena.
U izveštaju piše i da EU proizvodi previše proizvoda životinjskog porekla a kako bi to uspela, više od polovine roda žitarica gaji se radi ishrane životinja. Takođe, EU uvozi ogromnu količinu soje i drugog hraniva.
Dodaje se da EU svake godine baca mnogo hrane, procenjuje se 173 kilograma po stanovniku. Veliki su i gubici na farmama – do 15 odsto ukupne proizvodnje hrane bude izgubljeno tokom ili ubrzo posle žetve.
Ipak, među potrošačima u EU postoji volja da se to promeni i troje od petoro građana želi da se hrani održivije a troje od četvoro želi da zakon EU obezbedi da se u bloku prodaju samo proizvodi koji ne vode gubitku biodiverziteta.
Ukazuje se da se biznis u sektoru hrane sve više angažuje u proizvodnji proizvoda „pozitivnih u odnosu na prirodu“. Tako se danas organska proizvodnja odvija na 14,6 miliona hektara u EU i Britaniji, što je 8% ukupne poljoprivredne površine, a vrednost tržišta organske hrane je udvostručena od 2010.
U Svetskom fondu za prirodu kažu da novi pravni okvir za održivi sistem hrane, koji Evropska komisija treba da predloži 2023, mora da bude prekretnica.
Ta organizacija predlaže i nekoliko načina na koje bi novi zakon EU mogao da vodi potrošnju hrane u Uniju ka održivosti.
E2 portal (Euractiv)
