Namibija, pustinjska afrička država, jedna od najviše pogođenih globalnim zagrevanjem, želi da proizvodnjom sunčeve energije pokrije sopstvene potrebe, i čak je i izvozi od 2030. godine, te tako pomogne dekarbonizaciji Evrope putem proizvodnje vodonika i amonijaka.
„Ambicija je da postanemo industrijski inkubator sintetičkog goriva“ iz obnovljivih izvora tako što ćemo početi da proizvodimo sunčevu energiju, zatim zeleni vodonik (zeleni hidrogen) i dekarbonizovani amonijak“, kazao je za agenciju AFP Džejms Mnupe, ekonomski savetnik predsednika Namibije.
Namibijsko vođstvo došlo je u Evropu da „ponudi svoje izvanredno sunce“, rekao je Mnupe u Roterdamu gde je učestvovao na Salonu „World Hydrogen“, a strategiju razvoja predstavio je i u Parizu.
Ta zemlja s juga Afrike želi da se uklopi u energetske ciljeve koje je u sredu predstavila Evropska unija kako bi se oslobodila zavisnosti od ruskog gasa.
Ako EU želi da proizvede 10 miliona tona hidrogena iz obnovljivih izvora do 2030, ona računa na 10 miliona uvezenih tona kojima će nadomestiti ugalj, naftu i gas u pojedinim industrijskim sektorima i u prevozu.
„EU razume da ne može proizvesti 20 miliona tona vodonika u Evropi, to je nemoguće, nemamo dovoljno sunca i nemamo dovoljno vetra, zbog toga će nam trebati partner u Africi“, rekao je Jorgo Hacimarkakis, glavni sekretar organizacije „Hydrogen Europe“.
U novembru je Namibija počela aktivnosti odabirom operatora za svoju prvu proizvodnu jedinicu struje iz energije sunca. Odabrala je konzorcijum „Hyphen“, kojeg čine međunarodni investicioni fond (Nicholas Holdings) i nemačka energetska grupa „Enertrag“. Taj bi pogon trebalo da proizvodi 5.000 MW od 2026. godine na lokaciji Tsau Khaeb.
Osnovna formula za proizvodnju je sledeća: sunčeva energija proizvedena na licu mesta putem elektrolizatora za razbijanje molekula vode (H2O) iz desalinizirane morske vode za proizvodnju hidrogena (H) koji se naziva zelenim, jer potiče iz obnovljivih izvora.
Taj zeleni vodonik zatim se meša sa azotom koji postoji u prirodnom stanju u vazduhu, za proizvodnju amonijaka (NH3), a koji takođe može biti gorivo za određene vrste velikih brodova na čijem se razvoju sada radi. Koristiće se i u proizvodnji poljoprivrednih đubriva ili za lakši prevoz hidrogena „prema Roterdamu“, Nemačkoj ili Južnoj Africi.
Suše nas ubijaju
Sve je to ostvarivo naravno uz uslov da Namibija privuče dovoljno ulaganja evropskih preduzeća.
Ako Namibija ostvari samodovoljnost u proizvodnji struje, „mogla bi postati izvoznica“, kaže Mnupe.
„Danas uvozimo između 60 i 70 posto naše struje, uglavnom iz Južnoafričke Republike“, a samodovoljnost bi „bila prvi korak prema ekonomskoj emancipaciji“.
Ističe da žele Namibiju da učini privlačnom za ulaganja kako bi se privatni sektor odvažio da riskira i uđe u takav posao.
Namibija će „prve pozive na ulaganja“ oglasiti na samitu u Davosu od 22. do 26. maja, najavio je.
Napominje da je njegova domovina među zemljama „najviše pogođenima globalnim zagrevanjem“. Zato će svi proizvodi dolaziti iz „obnovljivih energija“ te će emisije CO2 biti na nuli.
„Imamo požare, suše nas ubijaju, a zavisimo od hidroenergije“, kazao je.
Kineske kompanije „već kucaju na naša vrata i žele biti uključene“, rekao je i najavio: „Spremni smo da radimo sa svima koji su spremni da učestvuju u našoj viziji industrijalizacije Namibije“.
E2 portal (Hina)
