Poslednjih deset godina udeo električnih automobila na globalnom tržištu automobila doživeo je veliki skok, a očekuje se da će taj trend eksponencijalno rasti. Prema podacima Statiste, 2015. godine prodato je oko 580.000 plug-in električnih automobila, a 2021. ta se brojka popela na gotovo sedam miliona.
Time je udeo električnih automobila u ukupnom broju prodatih automobila prešao pet posto. Iako se na prvi pogled to ne čini puno, treba uzeti u obzir činjenicu da se rast poslednjih sedam godina povećao za deset puta, pa se može očekivati da će ta brojka uskoro postati respektabilna.
Blumbergov izveštaj New Energy Finance pokazuje da će do 2040. čak 58 odsto globalne prodaje automobila činiti oni na električni pogon, i da će činiti trećinu automobila na svetu. Već do 2025. električni automobili doseći će 10 odsto globalne prodaje vlastitih vozila, a u 2030. narašće na 28 odsto, stoji u izveštaju.
Činjenica je da su električna vozila već danas značajno ekonomičnija u svakodnevnoj upotrebi od konvencionalnih vozila. Istraživanja tvrde da su deset puta povoljnija od klasičnih automobila pokretanim samo gorivom. Ujedno, električnih vozila imaju 100 puta manje pokretnih delova, što znači da praktično ne zahtevaju posebno održavanje. Ono što mnoge odvlači od kupovine električnog vozila je, najčešće, inicijalna investicija, ali se već primećuje pad cena litijumskih baterija, što znači da će se smanjiti i cene električnih vozila.
Rast potrošnje energije u zgradama
Kako navodi Darko Lopotar, menadžer tržišta visokogradnje za jugoistočnu Evropu kompanije kompanije Schneider Electric, trenutne navike korišćenja i punjenja vozila će se značajno promeniti korišćenjem električnih vozila.
“U pravilu će se 95 odsto punjenja električnih vozila obavljati kod kuće, na poslu i na destinaciji, a samo 5 odsto će odlaziti na brza punjenja u tranzitu koja će se naplaćivati. Takav način punjenja izazvaće rast potrošnje električne energije u zgradama, budući da punjenje električnih vozila povećava ukupnu potrošnju električne energije zgrade i do 40 odsto”, objašnjava Lopotar i dodaje kako bi zbog toga vlasnici zgrada morali razmišljati unapred kada je u pitanju električno opterećenje zgrade i njeno prilagođavanje povećanoj potrošnji.
To je, kaže, veliki izazov našeg vremena – kako prilagoditi infrastrukturu koja će podržati elektrifikaciju prevoza bez remećenja trenutnih električnih instalacija, odnosno kako svesti troškove na minimum.
Dodatne instalacije i uređaji
“Rješenje je u upravljanju električnom energijom putem pametnih tehnologija punjenja i digitalizacije, integracijom svih elementa u jedinstveno rešenje za eMobility. To znači povezivanje EV punjača sa sistemom upravljanja opterećenjem u stvarnom vremenu. Tako smo, za početak, omogućili nesmetan i istovremen rad više potrošača energije u nekoj zgradi”, kaže Lopotar i dodaje kako je idući korak briga o potrošnji.
“Trenutno svi svedočimo porastu cene energenata, zbog čega uvođenje dodatnih sistema za proizvodnju i skladištenje električne energije na samoj zgradi (npr. fotonaponski paneli, rezervoari električne energije), predstavlja najbolje rešenje, a ako to gledamo kroz primer veće poslovne zgrade, jasno je kako se radi o velikom obimu.
U toj fazi govorimo o mikro mrežama – mrežama koje mogu da integrišu lokalnu proizvodnju i potrošnju električne energije, sisteme skladištenja (npr. baterije) i napajanje električnih vozila.
Na kraju, potrebno je tu svu električnu energiju i dovesti u zgradu, što znači da će biti potrebne dodatne instalacije i dodatni uređaji za zaštitu i upravljanje distribucijom električne energije”, objašanjava Lopotar.
E2 portal (Poslovni)
