Ugalj se koristi kao jeftin i najpristupačniji izvor za dobijanje energije. Međutim, ugalj doprinosi drastičnom zagađenju životne sredine. Na prošlogodišnjoj konferenciji COP26, 40 zemalja se složilo da postepeno izbaci ugalj iz svojih energetskih infrastruktura.
Uprkos tome, 2021. godine, proizvodnja električne energije na ugalj dostigla je rekordne vrednosti na globalnom nivou, pokazujući da eliminisanje uglja iz energetskog miksa neće biti jednostavan zadatak.
Da bi se dostigli neto-nulti ciljevi do 2050. godine, na osnovu analize kompanije Ember (nezavisni neprofitni istraživački centar) koja koristi podatke Međunarodne agencije za energiju (IEA), potrebno je agresivno ukidanje energije dobijene iz uglja.
Jeftina energija ima visoku cenu za životnu sredinu
Proizvodnja električne energije na ugalj porasla je za 9% u 2021. godini, na 10.042 teravat-sati (TWh), što je najveći procentualni porast od 1985. godine.
Glavni razlog je cena. Ugalj je najpristupačniji energent na svetu. Nažalost, jeftina energija ima visoku cenu za životnu sredinu, pri čemu je ugalj najveći izvor emisije CO2.
Kina ima najveću potrošnju uglja, koja čini 54% svetske proizvodnje električne energije dobijene iz uglja. Potrošnja u zemlji je skočila za 12% između 2010. i 2020. godine, uprkos tome što ugalj čini niži procenat energetskog miksa zemlje u relativnom smislu. Podaci su prikazani u Tabeli ispod.
Zajedno, Kina i Indija čine 66% globalne potrošnje uglja i emituju oko 35% svetskih gasova staklene bašte (GHG). Ako se toj zajednici dodaju Sjedinjene Američke Države, onda se dolazi do 72% ukupne potrošnje uglja i 49% GHG.
Koliko je hitno ukinuti ugalj?
Prema Ujedinjenim nacijama, emisije gasova iz trenutne i planirane fosilne energetske infrastrukture su već više nego dvostruko veće od količine koja bi planetu gurnula preko 1,5°C globalnog zagrevanja, nivo za koji naučnici kažu da bi mogao da donese intenzivniju toplotu, požare, oluje, poplave , i suše.
Osim što je najveći izvor emisije CO2, sagorevanje uglja predstavlja i veliku pretnju javnom zdravlju zbog finih PM čestica koje se ispuštaju u vazduh i koje lako dospevaju u ljudski organizam.
Jedan od primera uticaja je nedavna studija Univerziteta Harvard, koja procenjuje da je zagađenje vazduha od sagorevanja fosilnih goriva odgovorno za 1 od 5 smrtnih slučajeva u svetu.
Prelazak na obnovljive izvore energije
Proizvodnja električne energije na ugalj mora pasti za 13% svake godine do 2030. godine da bi se postigli ciljevi Pariskog sporazuma o održavanju globalnog zagrevanja.
Da bi dostigle cilj, zemlje bi morale da ubrzaju prelazak sa svojih sadašnjih energetskih puteva koji intenzivno koriste ugalj na obnovljive izvore energije poput vetra i sunca.
Koliko brzo će se postići prelazak sa uglja na druge izvore energije zavisi od komplikovane ravnoteže između smanjenja štetnih emisija ugljenika i održavanja ekonomskog rasta, koji još uvek u velikoj meri zavisi od energije iz uglja.
E2 portal (Energija Balkana)
