Uzimanje javnog prostora automobilima i vraćanje građanima ideja je na kojoj će se zasnivati budući razvoj Barselone, kako bi grad postao zdraviji, bezbedniji i više prilagođen njegovim stanovnicima.
Plan gradskih vlasti je da se ozeleni što više prostora i da se delovi kolovoza zamene biciklističkim trakama i šetalištima, a raskrsnice pretvore u trgove namenjene rekreaciji, druženju i kulturnim događajima.
Barselona ima 1,6 miliona stanovnika i jedan je od najgušće naseljenih gradova na svetu, bez mogućnosti da se širi jer je okružena morem i brdima.
„Veoma smo kompaktan grad, nemamo mnogo prostora, nemamo velike parkove, tako da moramo da sačuvamo svaki ćošak i učinimo grad zelenijim“, izjavio je Dani Alsina iz Sekretarijata za urbanu ekologiju Skupštine grada grupi novinara iz Srbije koji su u organizaciji projekta „Puls Evrope“ posetili Barselonu.
Katalonska prestonica je 2020. godine proglasila klimatsko vanredno stanje i počela sa sprovođenjem niza promena od urbane mobilnosti i infrastrukture do promene ekonomskog modela i recikliranja, sa ciljem da postane održiv grad.
Ključni model u transformaciji grada su Superblokovi (Superilla), delovi grada u kojima se javni prostor koji sada okupiraju privatna motorna vozila pretvara u mesta gde pešaci imaju prioritet.
„Superblokovi su strategija da se grad transformiše u zeleniji, bezbedniji grad u čijem su centru ljudi umesto automobila“, rekao je Alsina. „Želimo da se deca igraju na ulici, da ljudi pešače, ili jednostavno da sede i sunčaju se“.
U julu će početi izgradnja Superbloka u opštini Ešample, u kojoj ima najviše automobila i gde je zagađenje vazduha najveće, ali je dobro povezana autobusima i metroom, tako da je izabrana kao dobra lokacija za početak transformacije.
Čistiji vazduh, manje buke
U četvrti Sant Antoni u toj opštini već je primenjen model na manjoj površini. Po njegovom završetku 2019. godine, nivo zagađenja azot-dioksidom je smanjen za 33%, a česticama PM10 za 4%, dok je buka smanjena za četiri do pet decibela.
Broj automobila je smanjen za 82% u samom bloku, a u okolnim ulicama je povećan za 22%.
„Šta se desilo sa tih 60% kola – oni su ‘nestali'“, kaže Alsina, objašnjavajući da, dok su neki zadržali isti model ponašanja i samo promenili rutu, većina građana je automobile zamenila biciklima, metroom ili pešačenjem.
Prednost Barselone koja olakšava ovakav model je to što ima više parking mesta nego što je potrebno i što su parkinzi ispod površine.
Planira se da Superblok u Ešampleu obuhvati 21 ulicu i 21 trg sa više zelene infrastrukture i pešačkih zona.
U narednih 10 godina planira se da se Superblokovi izgrade po celom gradu i da se procenat zelenih površina na ulicama poveća sa sadašnjih 1% na 12%.
„Želimo da ovaj model proširimo po celom gradu , to nije tranformacija jednog dela grada nego svuda. Kada napravite te zelene pešačke mreže onda ljudi mogu da svuda idu pešice, posebno u gradu kao što je Barselona gde je lepo vreme“, rekao je Alsina, koji je direktor projekta Superblok u timu glavnog gradskog arhitekte.
Grad od 15 minuta
Barselona je grad u kojem gde god da živite, sve vam je na 15 minuta udaljenosti – od vrtića i škola, pijaca, zdravstvenih centara do javnih institucija, tako da većina stanovnika pešači, a superblokovi predstavljaju infrastrukturu koja im to olakšava.
Grad od 15 minuta zasniva na konceptu da su svi delovi pokriveni osnovnim funkcijama i da hodanjem i vožnjom bicikla obavljate svakodnevne aktivnosti.
Barselona ima dobro organizovan sistem javnog prevoza i razvijenu mrežu metroa i oko 250 kilometara biciklističkih staza, tako da ceo grad može da se pređe biciklom.
Pored prirode i blizine, treći glavni princip Superblokova je saradnja, kazao je Alsina, objašnjavajući da je od velike važnosti da ljudi prihvate promenu, da ih vlasti saslušaju i sprovedu projekte koje oni žele.
Građanski aktivizam
Vizija nove Barselone podrazumeva saradnju sa stručnjacima i aktivno učešće građana koji na posebnoj platformi mogu da daju svoje ideje kako će njihov kraj izgledati i da glasaju za predloge.
U početku je bilo dosta kritika i zabrinutost građana, posebno trgovaca, a samo je trećina građana prema istraživanjima bila za Superblok, dok taj projekat sada podržava 70% ljudi.
Arhitekta Neda Kostandinović, iz gradskog sekretarijata za Urbanu Ekologiju zadužena za promociju Superblok strategije, izjavila je da je tokom primene pilot projekta u četvrti Poblenou stanovništvo bilo prilično podeljeno, ali da se njihovim uključivanjem u proces donošenja odluka udeo onih koji su bili protiv smanjio.
„Uključivanjem stanovništva u debatu, u proces dizajna, odlučivanje kako će prostor biti iskorišćen, postižete da oni osećaju da su deo transformacije i da zavole ceo taj koncept“, izjavila je Kostandinović, istakavši da su Superblokovi sredstvo kojim se postiže bolji kvalitet života u gradu.
Cilj prvog Superbloka u Poblenou, napravljenog 2016, bio je prema njenim rečima da se vidi da li je takva transformacija javnog prostora izvodljiva i da li će je građani prihvatiti.
U Poblenou, nekada industrijskoj zoni koja je postala tehnološka i inovativna četvrt, četiri raskrsnice su pretvorene u trgove ukupne površine oko 8.000 kvadratnih metara. Na njima su postavljena igrališta za decu, tereni, klupe, drveće. Između zgrada su napravljene urbane bašte, a na fasadama postavljeni solarni paneli i zelenilo.
Na ulicama je ostavljena po jedna traka za vozila, kojima je ograničeno kretanje a dozvoljena brzina 10 ili 20 kilometara na sat.
„Ideja da svaki Superblok bude javni prostor na kojem prioritet imaju pešaci. Nikome nije zabranjen ulaz, tako da privatno vozilo može da uđe, ali da smanji brzinu. Ideja je da se prostor transformiše tako da postane deljeni prostor, da nije više isključivo za saobraćaj, već da ima više funkcija i uglavnom donosi još jednu vrednost – prostor za socijalizaiju, poboljšava međuljudske odnose, otvara mogućnosti za upoznavanje i druženje, jer smatramo da grad čine njegovi stanovnici“, rekla je Kostandinović, koja u Barseloni živi već 13 godina.
Patrik Kapert iz građanske inicijative Poblenou Superblok zajednica istakao je upravo tu veliku socijalnu promenu koju je doneo novi prostor.
„Ranije nisam poznavao komšije, nikoga nisam sretao, a sada mi treba 45 minuta da dođem do supermarketa jer usput srećem ljude i razgovaram sa njima. Sada je 50% mog socijalnog života u komšiluku“, rekao je Kapert novinarima iz Srbije.
Lokalno stanovništvo je imalo veliku ulogu u promovisanju Superbloka, jer je postojao otpor građana i nedovoljna komunikacija sa vlastima.
Međutim, kada su prve promene počele da se dešavaju, stanovnici su počeli da se interesuju i da menjaju način ponašanja i razmišljanja.
„Počeli smo da idemo na sastanke s lokalnim vlastima i da razmenjujemo ideje. Na društvene mreže smo svakodnevno postavljali fotografije aktivnosti u kraju, što je privuklo pažnju međunarodnih medija“, rekao je Kapert, dodajući da su ih pozivali u Amsterdam, Madrid, Rejkjavik da govore o Superblokovima.
„Mi kao građanska organizacija smo morali da branimo politiku gradskih vlasti, ali sada se to promenilo“, dodao je Kapert.
Karles, jedan od stanovnika prvog Superbloka koji se uključio u inicijativu iako se nikada ranije nije bavio društvenim aktivizmom, rekao je da prvobitno nezadovoljstvo potiče od toga što ljudi nisu bili dovoljno informisani i nisu očekivali tako veliku promenu.
Sada se to promenilo jer mogu da predlažu ideje i učestvuju u odlučivanju.
Karles priznaje da mu nekad smeta galama mladih koji se uveče okupljaju na trgu ispod njegovog prozora, ali ipak manje od buke automobila.
„Sada osećam da je ovo mesto koje mogu da zovem domom“, kaže Karles.
Petnaest novinara iz Srbije su početkom aprila posetili Barselonu i Valensiju u okviru projekta Puls Evrope uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji kako bi se upoznali sa konceptima urbane mobilnosti, pametnih gradova i pametnog turizma koji se razvijaju u tim gradovima.
E2 portal (Euractiv)
