Oni koji misle da pojam „energetska efikasnost“ znači štednju energije su u zabludi. Reč je u stvari o racionalnoj potrošnji energije u svim oblastima, od industrije do domaćinstva. To se naročito odnosi na domaćinstvo, jer se u Srbiji oko 40% energije potroši u sektoru zgradarstva. Danas je energetska efikasnost deo svakog projekta, bilo da je reč o gradnji, proizvodnji, prometu, uslugama. Nije reč o odricanju, nego o upotrebi manje količine energije za obavljanje istog posla.
Savremeni materijali, uređaji, sistemi i nove tehnologije omogućuju energetsku efikasnost, ali ona najviše zavisi od promene navika potrošača koje treba edukovati o racionalnoj potrošnji energije. Što više energije trošimo, više treba da se proizvede, a to automatski vodi do zagađenja okoline i negativnog uticaja na klimu.
Izbegavanjem nepotrebne potrošnje, odabirom optimalnih sistema i regulisanjem procesa, potrošač smanjuje individualnu potrošnju energije ne narušavajući sopstvenu dobrobit. U slučajevima finansijskih pritisaka zbog visokih cena energije, potrošači smanjuju potrošnju energije na račun udobnosti. Ipak, takva smanjenja na račun udobnosti ne redukuju potrošnju energije u sistemu, i treba ih razlikovati od energetske efikasnosti.
Postavlja se pitanje kako efikasno trošiti energiju u starim zgradama gde su zastareli energetski sistemi, a zgrade nisu izolovane? Da li je u takvim uslovima moguće racionalizovati potrošnju struje, vode, gasa? Potrošnja energije u zgradama zavisi od tehničkih obeležja građevine, od oblika, materijala, rasvete, grejanja i od klimatskih uslova. Na troškove energenata u zgradarstvu najviše utičemo svojim ponašanjem, a tehnička rešenja koja nam stoje na raspolaganju pozitivno deluju na smanjenje troškova.
Utvrditi stanje i energetska svojstva zgrade znači pronaći kompromisna rešenja s obzirom na to da je većina mera isplativa tek nakon dužeg razdoblja. Od mera koje zahtevaju veće finansijske izdatke su svakako izolacija, zamena stolarije i rekonstrukcija sistema grejanja i hlađenja. U projektovanju novih zgrada je jednostavnije i jeftinije primeniti mere energetske efikasnosti jer se to radi u fazi projektovanja, a u već sagrađenim zgradama je rekonstrukcija svakako zahtevnija i skuplja.
IC termografija služi za analizu omotača zgrade, i za otkrivanje delova omotača zgrade gde je gubitak toplote intenzivniji nego u drugim delovima. Ta pojava je poznata kao toplotni most. Može da nastane usled promene materijala ili promene geometrije kontrukcije. Specijalnom kamerom se određuje stanje omotača zgrade i otkrivaju se kritična mesta koja treba sanirati.
Na temelju energetskog pregleda jedna od najčešćih mera koja se predlaže je energetska rekontrukcija omotača zgrade, koristi se stiropor, staklena i kamena vuna. Prema pravilniku o energetskom sertifikovanju zgrada, sve zgrade koje se prodaju ili iznajmljuju, i sve nove zgrade moraju da imaju energetski sertifikat u kom se zgrade ocenjuju u osam razreda, od A+ do G. Predviđa se da će uskoro uvid u energetski sertifikat biti jedan od važnijih faktora pri kupovini stana i formiranju cena nekretnina.
Analiza energetske efikasnosti
Snaga – redukovani troškovi energije, manja osetljivost na promenu cena energije, ugodnija mikroklima prostora u primeni građevinskih mera.
Mogućnosti – rast cena primarnih energenata, rast cene nekretnine (ako se mere primenjuju u zgradarstvu), samoodrživost (pasivne kuće).
Slabosti – visoka početna ulaganja u mere za smanjenje potrošnje, nedovoljno stučnjaka za energetsku efikasnost, opšta neobaveštenost o mogućnostima primene.
Pretnje – pad cena primarnih energenata, nerazvijena svest o energetskoj efikasnosti, spora birokratija, nedostatak znanja, iskustva, manjak informacija.
E2 portal
