Novo istraživanje danskih naučnika, objavljeno u časopisu Journal of Hazardous Materials, otkriva kako flaše za višekratnu upotrebu napravljene od mekane plastike, u vodu oslobađaju nekoliko stotina različitih materija.
„Bili smo zatečeni velikom količinom materija koje smo pronašli u vodi, koju smo 24 sata držali u višekratnim plastičnim flašama. U vodi je bilo više stotina materija, uključujući one koje nikada pre nisu pronađene u plastici, kao i materija koje su potencijalno štetne za ljudsko zdravlje. Nakon pranja flaša u mašini za sudove bilo ih je čak nekoliko hiljada”, kaže Jan H. Christensen, profesor na fakultetu u Kopenhagenu.
On i njegova koleginica Selina Tisler su u vodi iz plastične flaše otkrili više od 400 različitih materija, kao i preko 3500 materija dobijenih iz deterdženta za mašinu za pranje sudova. Velik deo toga činile su nepoznate materije koje istraživači tek treba da identifikuju, ali čak i među identifikovanim hemikalijama, toksičnost najmanje 70 % njih ostaje nepoznata.
Pranjem u mašini za sudove ispušta se još više hemikalija
Istraživači su testirali tri različite vrste višekratnih flaša za vodu, koje se najčešće mogu pronaći u danskim prodavnicama. Dve od njih bile su od biorazgradive plastike, kako je barem navedeno u deklaraciji proizvoda, a koristili su nove i već korištene flaše. Flaše su testirane pre i nakon pranja u mašini, kao i nakon pet dodatnih ispiranja u vodi iz slavine.
Istraživači se nisu ograničili na analizu materija za koje se sumnja da su prisutne, već su proveravali sve prisutne materije, a pri testiranju su oponašali načine na koje mnogi ljudi obično koriste plastične flaše za piće, odnosno najčešće piju vodu koja se nekoliko sati držala u flašama. Vodu iz slavine su zbog toga 24 sata držali u novim i već korištenim flašama, zatim pre i nakon pranja flaša u mašini, kao i nakon što su flaše bile u mašini za pranje sudova i temeljno isprane u vodi iz slavine.
„Ono što se najviše oslobađa nakon pranja u mašini su deterdženti sa površine flaša, a većina hemikalija koje se ispuštaju iz same flaše ipak ostaje nakon pranja u mašini i dodatnog ispiranja. Najotrovnije materije identifikovane su nakon pranja flaša u mašini za pranje sudova, što pokazuje da će se pranjem verovatno brže istrošiti i tako povećavati ispuštanje hemikalija“, objašnjava Selina Tisler.
U novim flašama za višekratnu upotrebu u vodi je nakon dodatnog ispiranja ostalo blizu 500 različitih materija, a više od stotinu njih otpušteno je iz plastike. Tisler zbog toga naglašava da se još treba istražiti da li je voda u flašama štetna za ljudsko zdravlje, jer se nakon istraživanja raspolaže samo procenom koncentracije materija, a sada je potrebno izvršiti i toksikološke procene.
Proizvođači treba da preuzmu odgovornost za kvalitet svojih proizvoda
Istraživači veruju da proizvođači flaša dodaju samo mali deo pronađenih materija i da većina njih u flaše dospeva kasnije tokom procesa proizvodnje ili tokom upotrebe. To, na primer, objašnjava prisutnost pronađenog dietiltoluamida (DEET), pa istraživači pretpostavljaju da se dobija razgradnjom jednog od plastifikatora.
Dok naučnici ne dođu do novih informacija, najbolje bi bilo da se koriste staklene flaše i kvalitetnije flaše od nerđajućeg čelika.
E2 portal
