Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) saopštili su da je zamena teza da će obnovljivi izvori energije biti peskupi za integraciju u sistem ukoliko se ne ostavi ugljena rezerva, odnosno termocentrale koje će raditi samo u tihom hodu dok se ne javi potreba da nadopune period kada nema vetra ili sunca.
„Namerno se zaboravlja da Srbija ima ogromne potencijale za izgradnju reverzibilnih hidrocentrala Djerdap 3 sa više od dva gigavata (GW) potencijalne instalisane snage i Bistrica sa više od 600 megavata (MW) koji bi višestruko prevazišli potrebne potencijale regulacije u ‘tihim i mračnim’ periodima bezvetrice i tame“, navela su ta dva udruženja u reagovanju na pisma Elektroprivrede Srbije (EPS), Elektromreže Srbije (EMS) i Agencije za energetiku Srbije (AERS) Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije.
EPS, EMS i AERS su u pismima upućenim nadležnom ministrstvu krajem prošle godine naveli negativne posledice integracije proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem i zatražili promenu politike.
Oni su zatražili promenu Zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE) i odlaganje primene i donošenja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora.
Povod za obraćanje dve državne kompanije je veći broj podnetih zahteva za priključenje na mrežu OIE.
Za EPS, EMS i AERS sporne su odredbe Zakona o OIE kojima je trošak balansne odgovornosti na EPS-u, kao i pravo proizvođača električne energije iz OIE na prioritetni pristup elektroenergetskom sistemu.
Oni su predložili kao privremenu meru da se do usvajanja ovih promena Zakona o korišćenju OIE obustave sve dalje aktivnosti iz ili u vezi sa izdavanjem uslova i načina priključenja kroz Studiju priključenja.
CEKOR i KORS su naveli da prelazak sa termopostrojenja na obnovljive izvore ne treba zaustaviti i da su moderne reverzibilne hidrocentrale pokazale da su tehnički daleko superiornije u reaktivnom nadopunjavanju potrebne energije odnosno ujednačavanju napona u odnosu na termoelektrane.
„Srbiji je finansijski, ekološki i energetski nemoguće da joj ugalj bude rezerva jer postoji daleko bolje, ekološki i ekonomski i energetski prihvatljivije rešenje, a to su reverzibilne hidrocentrale“, navela su ta udruženja.
Dodaje se da se reverzibilne hidrocentrale mogu izgraditi u istom ili kraćem roku nego termocentrale jer se, na primer termoelektrana Kostolac B3 gradi osam godina i daleko je od završetka.
I kada bude izgrađen Kostolac B3 proizvodiće, kako su ta udruženja navela, ogromne gubitke jer će ga takse na ugljen-dioksid (CO2), a o taksama na sumporna, azotna, te teške metale u česticama da i ne govorimo, toliko opteretiti da će se moći koristiti samo uz ogromne godišnje dotacije iz budžeta, odnosno što je u uslovima tržišne ekonomije jedino i moguće kroz drastično i dramatično povećanje cene struje od 600 do 800%.
CEKOR i KORS su naveli da će reverzibilne hidrocentrale imati daleko bolji tehnički potencijal regulacije, da neće izazivati dramatično zagađenje i veliki broj umiranja ljudi kao ni dodatne ogromne investicije.
„Za korišćenje reverzibilnih hidrocentrala neće biti potrebno povećati proizvodnju i korišćenje uglja za istu količinu struje na mreži jer da bi termocentrale nastavile da funkcionišu biće neophodno da se opreme elektrofilterima i sistemom odsumporavanja što povećava potrošnju struje samih postrojenja za do 30%“, naveli cu CEKOR i KORS.
Istakli su da će zbog toga termoelektrane zagađivati životnu sredinu dramatično više, da će se trošiti ogroman novac na otvaranje novih kopova i za takse na emisiju CO2 koje će biti uvedene oko 2025 godine.
Očigledno, kako su naveli, EPS i EMS nisu imali vremena ili prosto nisu bili u stanju da u poslednjih deset godina razmisle o tim projektima ili su u pitanju neki ugovori sa nekim dobavljačima mehanizacije, filtera i usluga (nemačke, kineske, japanske kompanije) da će Srbija nastaviti da kupuje njihovu robu i usluge.
„Najnoviji pokušaji da se obezbedi trajno korišćenje uglja u Srbiji kroz reklamiranje potrebe da se obezbedi rezerva zbog uvođenja obnovljivih izvora, odnosno da se obezbedi grejanje za Novi Beograd, Obrenovac, Lazarevac, Požarevac, samo su dobro poznati arsenal ugljarskog sektora i deo su štetnog i za budućnost Srbije izuzetno opasnog arsenala veštačkog obezbeđivanja tražnje za toplotom i energijom iz uglja“, ukazala su udruženja.
EPS i EMS su, kako su naveli KORS i CEKOR „zaboravili da kažu građanima Srbije nekoliko ‘sitnica’ vezano za nastavak korišćenja uglja, a to je da izgradnja nove termocentrale sa svim pratećim instalacijama i obezbeđivanje uglja traje bar 10 godina“.
Za to vreme, kako su naveli, novac vezan u budžetu koji će se bacati stranim ugljarskim kompanijama mogao bi da se investira u izolacije stotina hiljada domaćinstava, a taj posao mogao bi da se završi za sledećih pet do deset godina.
„Ukupni fond kuća i stanova bi mogao da se izoluje i promeni način grejanja za oko 10 milijardi evra, a samo za otvaranje novih kopova kupovinom stranih mašina EPS planira da potroši između šest i deset milijardi“, naveli su CEKOR i KORS.
E2 portal (Beta)
