Svet želi da „pređe“ sa fosilnih goriva na zelenu energiju, ali teška realnost je sledeća: prljava goriva neće nestati – ili čak, njihova potrošnja neće opasti – u skorije vreme.
Ukupna količina obnovljive energije koja je dostupna raste. To je dobra vest za svet kome prete potencijalno razorne klimatske promene.
Ali, povećanje obnovljive energije je i dalje niže od povećanja globalne potražnje za energijom u celini. „Tranzicija“ sa fosilnih goriva može doći jednog dana, ali za sada, obnovljiva energija čak ni ne drži korak sa rastućom potražnjom za energijom. Zbog toga da potražnja za fosilnim gorivima i dalje raste.
„Globalno tržište električne energije doživljava brzi rast potražnje za električnom energijom kako se tržišta oporavljaju od pandemije. Uprkos svim dodatnim kapacitetima u proizvodnji obnovljivih izvora energije (OIE), količina energije koju trenutno proizvode obnovljivi izvori još nije dovoljna da zadovolji ovu povećanu potražnju“, rekao je Metju Bojl, menadžer globalne analitike uglja i Azije u S&P Global Platts.
Globalna ponuda obnovljivih izvora energije će porasti za 35 GW od 2021. do 2022. godine, ali će globalna potražnja za električnom energijom porasti za 100 GW u istom periodu. Prema Bojlu zemlje će morati da koriste tradicionalne izvore goriva, kako bi zadovoljile ostatak potražnje.
Sličnu priču govore i projekcije Međunarodne agencije za energetiku. Globalna potražnja za električnom energijom će se snažno oporaviti, skočivši za blizu 5% ove godine i 4% u 2022, prognozira IEA.
Količina električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora takođe će se povećati — za 8% ove godine i više od 6% u 2022. godini, saopštila je IEA. Međutim, dodaje se: „Uprkos ovim brzim porastima, očekuje se da će obnovljivi izvori moći da zadovolje samo oko polovine projektovanog rasta globalne potražnje u 2021. i 2022. godini.
Ukupan nedostatak energije
Istovremeno, količina potrošnje nafte i gasa je opala iako su se cene „srušile“ 2020. godine kada se industrija suočila sa sve većim pritiscima da se udalji od prljavih goriva. Ukupna potrošnja u 2021. vredela je nešto više od 350 milijardi dolara – „znatno ispod“ nivoa iz 2019. godine, navodi se u izveštaju IEA (World Eenergy Outlook) objavljen prošlog meseca.
„Svet ne ulaže dovoljno da bi zadovoljio svoje buduće potrebe za energijom. Potrošnja u vezi sa tranzicijom postepeno raste. Ali, i dalje je daleko od onoga što je potrebno da bi se zadovoljila rastuća potražnja za energetskim uslugama na održiv način“, navodi se u izveštaju IEA.
Taj nedostatak će se samo povećavati, kako se ekonomije ponovo otvaraju i putovanja nastavljaju. Potražnja je već porasla na nivoe pre pandemije. IEA je saopštila da brz „ali neujednačen“ oporavak od pandemije opterećuje energetska tržišta, izazivajući nagli rast cena prirodnog gasa, uglja i struje.
Zemlje su već u nevolji velike energetske krize, pošto nestašica gasa pogađa Evropu, a nestašica uglja pritiska Kinu i Indiju.
Međutim, samo zato što velike energetske kompanije možda smanjuju ulaganja u fosilna goriva ne znači da su te emisije u potpunosti prestale.
Govoreći na samitu Green Horizon, predsednik i izvršni direktor BlackRocka Lari Fink izrazio je zabrinutost da naftne kompanije, kojima se javno trguje na berzama, smanjuju emisije o kojima se izveštava samo prodajom delova svog poslovanja privatnim kompanijama, koje su manje transparentne od velikih firmi koje su na javnim tržištima.
Fosilna goriva kao neophodna rezerva
Jedan od problema sa obnovljivim izvorima energije je taj što su mnogi izvori na milosti vremena.
„Možda ćete izgraditi mnogo vetroelektrana, možda imate hidro rezervoare i postrojenja za proizvodnju hidroelektrana, a možda ćete imati i mnogo solarnih panela. Problem je: šta ako nemate dovoljno vode, vetra ili sunca u odnosu na vašu početnu pretpostavku planiranja“, rekao je Entoni Juen, šef energetske strategije u City Researchu.
Prema Bojlu iz S&P Global Platts-a obnovljivi izvori energije imaju tendenciju da nedovoljno proizvode i isporučuju nedovoljno električne energije u određenim periodima – kao što je na primer u septembru mesecu, kada se manje energije iz vetra proizvodi u Evropi i Kini.
Juen je rekao da zemlje treba da razmisle o načinima da obezbede pouzdano snabdevanje energijom. Jedno „zajedničko rešenje“ bi bilo korišćenje tradicionalnih goriva, kao rezerve, kada obnovljivi izvori ne uspevaju da proizvode dovoljno energije.
„Moramo da budemo konzervativniji, a to znači dve stvari. Najpre da gradite više kapaciteta OIE, tako da pokušavate da obezbedite više. Druga stvar su neki od sistema rezervnih kapaciteta. Jer, ponekad, znate, kada hidrorezervoar nije dovoljan a vetra nema danima… Dakle, sistem baterija verovatno nije dovoljan”, kaže Juen napominjući da se neka „čistija“ fosilna goriva, kao što je prirodni gas, mogu koristiti kao rezerva.
Komentarišući da bi „neki rekli da se tako održava upotreba fosilnih goriva“ Juen se pita: „Ali, šta je onda kompromis između ljudi koji imaju dovoljno energije i onih koji nemaju. Zar ne? A to znači da bi, možda, hvatanje ugljenika i dalje trebalo da bude na stolu, dok sistem ne bude dovoljno pouzdan da vam više ne trebaju fosilna goriva“.
Zahvatanje ugljenika se odnosi na tehnologiju dizajniranu da uhvati ugljen-dioksid iz aktivnosti sa visokim emisijama, kao što su proizvodnja električne energije ili industrijski objekti, koji koriste ili fosilna goriva ili biomasu kao gorivo.
Šta to znači za klimatske ciljeve?
Tokom 2021. godine 750 milijardi dolara biće potrošeno na globalnom nivou na tehnologije čiste energije. Ali to „ostaje daleko ispod“ onoga što je potrebno za klimatske ciljeve, saopštila je IEA.
Takva potrošnja bi morala da se udvostruči tokom 2020-ih da bi se temperature održale „znatno ispod“ porasta od 2,0 stepena Celzijusa. A trebalo bi da se više nego utrostruče, da bi se zadržale na porastu od 1,5 stepeni Celzijusa.
Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma iz 2015. složile su se da ograniče porast globalnih temperatura na 1,5 stepeni Celzijusa – prag za koji naučnici kažu da bi mogao da spreči najgori uticaj globalnog zagrevanja.
Postavljanje sveta na pravi put za neto nultu emisiju do 2050. godine – cilj postavljen u Pariskom sporazumu koji zahteva ulaganja u tranziciju u čistu energiju, da bi se ubrzala sa sadašnjih nivoa na oko četiri biliona dolara godišnje do 2030. godine. IEA je to označila kao povećanje za više od tri puta od sadašnjih investicija.
Nedostatak metala
Litijum, kobalt i nikl su metali neophodni za proizvodnju obnovljive energije, kao i za proizvodnju električnih vozila.
UBS je u nedavnoj proceni naveo da će se potražnja za litijumom povećati 11 puta, tri puta za kobaltom i dva puta za niklom u narednoj deceniji.
„Međutim, nema dovoljno ponude da ispuni ovu projekciju potražnje, zaključujemo na osnovu našeg poznavanja poznatih projekata danas“, saopštila je banka.
Prema ovim procenama deficit u snabdevanju litijumom će se pojaviti 2024. godine, kobaltom 2023. a niklom već ove, 2021. godine.
UBS je prezicirao da će trenutni problemi sa električnom energijom u Kini učiniti te nestašice jasnim.
„Lanac snabdevanja delova za električna vozila gotovo u potpunosti zavisi od Kine. Problemi sa nabavkom materijala i dugoročnih nestašica struje bi mogli da dovedu do nestašica „uzvodno“ (materijala i delova potrebnih u fazi proizvodnje automobila)“, navodi banka u oktobarskoj belešci.
E2 portal (Energija Balkana)
