Izveštaj pod naslovom „Od zagađenja do rešenja: globalna procena morskog otpada i zagađenja plastikom“ („From Pollution to Solution: a global assessment of marine litter and plastic pollution“), objavljen pre nekoliko dana, ukazuje na povećanu pretnju plastičnog otpada svim ekosistemima, od izvora do mora, i naglašava strašne posledice za zdravlje ljudi, privredu, biodiverzitet i klimu. Zagađenje plastikom će neminovno rasti i navodi se da će se do 2030.godine udvostručiti. Zbog toga se potreba drastičnog smanjenja nepotrebne, preterano korišćene i problematične plastike ističe kao ključno rešenje globalne plastične krize, a s ciljem smanjenja količine plastičnog otpada predlaže se ubrzani prelaz sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, ukidanje subvencija za fosilna goriva i široka primena principa cirkularne ekonomije.
Plastika trenutno čini 85 odsto ukupnog morskog otpada, a do 2040. će se gotovo utrostručiti, čime će se u okeane svake godine ispustiti od 23-37 miliona metričkih tona otpada. Drugim rečima, oko 50 kg plastike po metru obale! Već sada se sav morski život, od planktona i školjki, do morskih ptica, kornjača i sisara, suočava sa ozbiljnim rizikom trovanja, poremećaja ponašanja, gladovanja i gušenja.
Plastični otpad predstavlja i veliku opasnost za ljudsko zdravlje. Plastika se u ljudski organizam unosi konzumacijom morskih plodova, kao i putem obične morske soli. Plastiku pijemo, jedemo i udišemo čime rizikujemo hormonske promene, poremećaje u razvoju, reproduktivne abnormalnosti pa čak i obolevanje od raka.
E2 portal (Ekovjesnik)
