Rešenje problema nestalnosti OIE
Jedan od takvih projekata osmislili su i lansirali fizičar Marko Vuksanović iz Kragujevca i nuklearni inženjer Amarjit Rijait iz Velike Britanije. Oni su postavili pred sebe cilj da reše najstariji problem obnovljivih izvora energije (OIE) – njihovu intermitentnost. Odnosno nestalnost, prirodnu tendenciju da ih „čas ima, a čas nema“.
Ovi naučnici patentirali su novu tehnologiju, koja podrazumeva implementaciju metode kolektora za fokusiranje sunčevih zraka, zatim tehnologije za prijem koncentrisanog solarnog fluksa i izmenu toplote i, najvažniju komponentu – tehnologiju toplotne baterije, koja omogućava čuvanje toplote na duži vremenski period.
Tehnologija kolektora za fokusiranje sunčevog zračenja, kako nam objašnjava Vuksanović, radi po principu optičke lupe. Zrake koji padaju na površinu kolektora usmerava naniže ka fokusu (žiži), gde se postiže visoka koncentracija energije, koja omogućava izuzetno visoke temperature u prijemniku.
Za razliku od lupe koja je napravljena od stakla, ovaj solarni kolektor ima ogledala koja usmeravaju zrake ka fokusu. To je omogućilo niz prednosti u odnosu na postojeća rešenja.
Kako bi obezbedili efikasnost i dugotrajnost u radu pri izuzetno visokim temperaturama, ova dva naučnika, koji čine deo Storenergy tima razvili su nove materijale i strukture koji to omogućavaju. U pitanju je potpuno novi tip prijemnika koji je napravljen od kombinacije metala i keramike koja je postojana na temperaturama i do 1.700°C.
Vazduh prenosi toplotu
Ideja iza razvoja ovakvog koncepta leži u primeni vazduha kao fluida za prenos toplote. Ceo prijemnik podseća na jedan veliki solarni gasni gorionik. Hladan vazduh ulazi sa jedne strane prijemnika, a sa druge izlazi vreo vazduh temperature više od 600°. Sa tako visokim temperaturama moguće je proizvoditi vodenu paru i pokretati turbine. A ako se između prijemnika i turbine doda toplotna baterija, dobija se rešenje koje omogućava proizvodnju električne energije i kada nema Sunca.
Upravo toplotna baterija predstavlja najveće otkriće i svojevrsni sveti gral kada je reč o obnovljivim izvorima energije. Nju je moguće puniti energijom vetra i energijom iz fotonaponskih panela, onda kada postoje viškovi u proizvodnji struje iz vetra ili Sunca, a koju mreža ne može da primi. Omogućeno je i akumuliranje viškova električne energije iz same mreže. Na ovaj način 35 procenata izgubljene energije bilo bi vraćeno u mrežu i iskorišćeno onda kada je to potrebno. Inače, ovaj tim naučnika do sada je izgradio dva postrojenja u Srbiji, kao i kompletan sistem u Španiji u okviru instituta CIEMAT, gde se nalazi najveći kolektor za sunčevu energiju na svetu.
E2 portal (Energija Balkana)
